Ni gradnje ni kupaca

Bez autora

Nov 18 2012

Prodaja nekretnina u Srbiji u poslednje tri godine beleži pad. Manje se gradi, a zbog male kupovne moći, loše ponude stanova i skupih kredita, očekuje se da se taj trend nastavi. Dok su cene nekretnina u svetu zbog krize padale i više od 50 odsto u Srbiji, uprkos padu prodaje, cene su više nego pre pet godina. Prodaja u Beogradu pala je 30 odsto, a u nekim gradovima u Srbiji i do 50 odsto. Prosečna cena kvadrata stana kupljenog na kredit u Beogradu 2007. godine bila je 1.100 evra, 2008. godine 1.500 evra, a 2011. godine 1.300 evra. U ovoj godini pad cena se nastavlja, ali je kvadrat skuplji nego u zemljama u okruženju, posebno ako se uzme u obzir kupovna moć. Ako se uporede prosečna zarada i cena kvadratnog metra, dođe se do zaključka da je ovde stambeni prostor najskuplji u Evropi, što je problem. Dakle, kad bi cena tih stanova bila niža, onda bi i uslovi zaduživanja bili povoljniji i građani bi lakše mogli da se odluče da uzmu stambeni kredit. Nisu skupi stambeni krediti nego je nizak standard. Sa prosečnom platom od 350 evra ne postoji povoljan stambeni kredit.

Zbog krize u svetu prepolovljene cene nekretnina, a u Srbiji skuplje nego 2007. godine. Manje se gradi, a zbog male kupovne moći, loše ponude stanova i skupih kredita prodaja nekretnina beleži pad.

Prodaja nekretnina u Srbiji u poslednje tri godine beleži pad. Manje se gradi, a zbog male kupovne moći, loše ponude stanova i skupih kredita, očekuje se da se taj trend nastavi. Dok su cene nekretnina u svetu zbog krize padale i više od 50 odsto u Srbiji, uprkos padu prodaje, cene su više nego pre pet godina.

Prodaja u Beogradu pala je 30 odsto, a u nekim gradovima u Srbiji i do 50 odsto. Prosečna cena kvadrata stana kupljenog na kredit u Beogradu 2007. godine bila je 1.100 evra, 2008. godine 1.500 evra, a 2011. godine 1.300 evra.

U ovoj godini pad cena se nastavlja, ali je kvadrat skuplji nego u zemljama u okruženju, posebno ako se uzme u obzir kupovna moć.

Ako se uporede prosečna zarada i cena kvadratnog metra, dođe se do zaključka da je ovde stambeni prostor najskuplji u Evropi, što je problem, objašnjava generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.

"Dakle, kad bi cena tih stanova bila niža, onda bi i uslovi zaduživanja bili povoljniji i građani bi lakše mogli da se odluče da uzmu stambeni kredit. Nisu skupi stambeni krediti nego je nizak standard. Sa prosečnom platom od 350 evra ne postoji povoljan stambeni kredit", kaže Dugalić.

Ipak, osim niskih plata i visokih cena kvadrata, na odluku o uzimanju stambenog kredita utiču i strah od gubitka posla, ali i činjenica da su uslovi kreditiranja takvi da će onaj ko uzme kredit na 20 godina vratiti bar dva puta više.

Nacionalna korporacija osigurala je ove godine za četvrtinu manje komercijalnih kredita nego u istom periodu lane.

"Zaključno sa oktobrom prošle godine osigurali smo 7.200 stambenih kredita ukupne vrednosti 250 miliona evra. Taj podatak za 2012. godinu, do oktobra 2012, iznosi 5.500 stambenih kredita vrednosti od 190 miliona evra", navodi Jelena Anđić iz Nacionalne korporacija za osiguranje kredita.

Od 70.000 kredita, koliko je do sada Nacionalna korporacija osigurala, 360 korisnika odustalo je od plaćanja kredita, pa će njihove nekretnine na licitaciju.