Nekretnine - Srbija

Ni jeftine stanove nema ko da kupi

Ove godine u Srbiji je završeno oko 5.000 stanova, ali trenutno postoji i oko 12.000 u izgradnji. Pouzdanih podataka koliko ih je tačno prodato – nema.

Zna se jedino da je putem kredita osiguranih kod Nacionalne korporacije kupljeno 6.200 stanova, ali taj podatak uključuje i stanove u izgradnji, novosagrađane i stare stambene jedinice.

U svakom slučaju sve manje ljudi se odlučuje da investira u kupovinu krova nad glavom. Promet u agencijama za nekretnine je opao za oko 30 odsto, a broj pozajmica u bankama za tu namenu smanjen je za petinu. 

Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije, kaže da bi ovaj pad bio drastično veći da se država nije umešala. Ona je sa jedne strane preuzela ulogu investitora u beogradskim naseljima „Stepa Stepanović” i „Dr Ivan Ribar” i na taj način pomogla opstanak građevinske operative i industrije, a sa druge strane uvela dodatne povlastice za kupovinu stanova uz subvenciju.

– Veliki deo građevinskih firmi je u blokadi. Većina bi mogla da stavi katanac u bravu da država nije pritrčala u pomoć i uposlila im radnike i mašine. I pored toga angažovano je oko 50 odsto građevinske operative, a tek trećina fabrika proizvodi građevinski materijal – kaže Rodić.

On ukazuje da povećanje poreza i akciza pogađa građevinsku industriju, posebno kada se ima u vidu činjenica da većina firmi i sada posluje na granici rentabilnosti. Računa se da će zbog nove cene materijala i energenata poskupeti i izvođenje radova na infrastrukturi, bez obzira na to što PDV više nije teret za izvođača, već za investitora, odnosno državu i njena preduzeća.

– Ranijih godina, kada smo imali živu stambenu izgradnju, porez na građevinski materijal iznosio je četiri odsto, a danas, kada je stanogradnja gotovo zamrla, porez je 20 procenata. U ceni kvadratnog metra stana materijal učestvuje i do 70 odsto, otuda i pitanje da li će graditelji stanova uopšte moći da rade. Takođe, za kupce stanova nikakvo olakšanje nije ni to što će sada investitor umesto izvođača da plaća PDV. Jer, investitor sve svoje troškove pretače u cenu kvadrata, tako da on nikada nije na gubitku – objašnjava Rodić.

Uprkos tome što je izgradnja državnih 4.600 stanova u beogradskim naseljima „Stepa Stepanović” i dodatnih 700 u „Dr Ivan Ribar” podstakla tražnju za subvencionisanim kreditima vlada, kako je  nedavno najavio ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, neće više finansirati izgradnju stanova za tržište. Taj posao će prepustiti privatnim investitorima, a država će zidati samo za socijalne kategorije stanovništva.

Srećom to ne važi i za subvencije, odnosno za kupovinu stanova. Ovaj vid državne pomoći traje od 2005. godine i  ovim putem je do sada kupljeno oko 15.000 stanova.

Da bi podstakla kupovinu država je prošle godine olabavila i uslove za subvencionisane stambene zajmove kojima mogu da se kupe samo novi stanovi. Zahteve mogu da podnesu kupci prvog stana i njihovo učešće je pet odsto. Kamata je ograničena na maksimalnih 4,5 odsto plus šestomesečni euribor.

Ove godine je iz budžeta na subvencije potrošeno 2,2 milijarde dinara. Prema podacima Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita u ovoj godini je odobreno 2.150 subvencionisanih i oko 4.000 komercijalnih kredita.

Zanimljivo je da je na osnovu novčanih transakcija navedenih u kupoprodajnim ugovorima Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita izvukla statistiku prema kojoj su cene u Beogradu pale za 2,36, Vojvodini 0,86, ali su u južnoj i istočnoj Srbiji porasle 4,71, a u regionu Šumadije i zapadne Srbije 0,63 odsto.

Agenti za nekretnine pak tvrde da su cene u odnosu na prošlu godinu pale oko 20 odsto.

Tomislav Sekulović, predsednik Udruženja posrednika u prometu nekretnina, kaže da kupci preko agencija uglavnom kupuju stare stanove. Većina građana, čak oko 80 odsto, kupuje za gotov novac. Komercijalni krediti su izuzetno skupi i malo ko odlučuje da se zaduži kod banaka. Bez obzira na donošenje zakona o zaštiti korisnika bankarskih usluga ova vrsta zajmova, prema njegovim rečima, nije popularna među građanima. Povoljnije subvencionisane kredite uzimaju kupci novih stanova i to uglavnom one koje gradi država.

Upitan odakle pare za kupovinu stanova u gotovini naš sagovornik odgovara da je uglavnom reč o ljudima koji su pre toga prodali neku drugu nepokretnost.