Investitore koji i posle tri godine krize drže visoke cene stanova ohrabruje činjenica da u Beogradu živi veliki broj podstanara i da će tražnja za stambenim kvadratom rasti. Graditelji u prestonici na novogradnji mogu da zarade 500 evra po kvadratu, a u unutrašnjosti često posluju i bez zarade. Najveća prosečna cena novih stanova u prvoj polovini 2011. godine u Beogradu iznosila je 191.650 dinara, dok je najniža cena zabeležena u Ćupriji, gde se kvadrat prodavao za svega 59.196 dinara. U celom iznosu bitnu stavku ima i cena gradnje u koju je Republički zavod za statistiku pored troškova uvrstio i dobit investitora od prodaje. U toj kategoriji najveća cena gradnje je u Beogradu, oko 110.000 dinara po kvadratu, dok je najmanja u Loznici i iznosi oko 30.000 dinara. Pod pretpostavkom da se prema rečima stručnjaka cena izgradnje bez dobiti kreće od 25.000 do 60.000 dinara u zavisnosti od kvaliteta gradnje, ali i lokacije, dobija se da se u najskupljem slučaju u Beogradu investitor može pohvaliti sa dobiti oko 50.000 dinara po kvadratu. S druge strane, investitor u Ćupriji može da zaradi svega 5.000 dinara.
Investitore koji i posle tri godine krize drže visoke cene stanova ohrabruje činjenica da u Beogradu živi veliki broj podstanara i da će tražnja za stambenim kvadratom rasti.
Graditelji u prestonici na novogradnji mogu da zarade 500 evra po kvadratu, a u unutrašnjosti često posluju i bez zarade.
Najveća prosečna cena novih stanova u prvoj polovini 2011. godine u Beogradu iznosila je 191.650 dinara, dok je najniža cena zabeležena u Ćupriji, gde se kvadrat prodavao za svega 59.196 dinara. U celom iznosu bitnu stavku ima i cena gradnje u koju je Republički zavod za statistiku pored troškova uvrstio i dobit investitora od prodaje.
U toj kategoriji najveća cena gradnje je u Beogradu, oko 110.000 dinara po kvadratu, dok je najmanja u Loznici i iznosi oko 30.000 dinara. Pod pretpostavkom da se prema rečima stručnjaka cena izgradnje bez dobiti kreće od 25.000 do 60.000 dinara u zavisnosti od kvaliteta gradnje, ali i lokacije, dobija se da se u najskupljem slučaju u Beogradu investitor može pohvaliti sa dobiti oko 50.000 dinara po kvadratu. S druge strane, investitor u Ćupriji može da zaradi svega 5.000 dinara.
Ipak, u Beogradu se mesečno ne proda više od 50 stanova, pa ostaje pitanje kako se investitori ne odluče da svoj profit smanje snižavanjem cena.
- Što se tiče investitora, ili developera u Beogradu, istina je da oni zarađuju po nekoliko puta više od kolega u unutrašnjosti po prodatom stanu. Međutim, oni imaju obavezu da plate brojne naknade pre same izgradnje i to su veliki troškovi - objašnjava za „Blic” arhitekta Đorđe Jovičić, procenitelj iz kompanije „Džons Lang Lasal”.
Prema njegovim rečima, činjenica da u Beogradu živi veliki broj ljudi koji nemaju svoj stan ohrabruje investitore da drže visoke cene nekretnina.
- Nije istina da u Beogradu nema tražnje. Nedostaje minimum 30.000 stanova, samo ljudi slabije kupuju stanove jer je loša ekonomska situacija i teško je otplaćivati kredite. Međutim, investitori očekuju da će se situacija popraviti. U manjim sredinama ne postoji tolika tražnja - objašnjava Jovičić.
Dragan Grujić, direktor Građevinske direkcije Srbije, kaže da u unutrašnjosti mnogi investitori prodaju stanove i bez zarade samo da povrate novac.
- Cene su na granici izdržljivosti. Zarade su od 15 do 20 odsto - zaključuje Grujić.