Više o tome kad će i po kojoj ceni vlasnici bespravno izgrađenih objekata moći da ih legalizuju moglo bi da se zna za desetak dana, kada će se predstavnici Ministarstva građevinarstva sastati sa predsednicima opština i gradonačelnicima. Predložen je sastanak da se vidi šta se dešava sa legalizacijom po opštinama u Srbiji. Predlog je i da se formira savet u kom bi bili svi zajedno i koji bi rešavao sva sporna pitanja u vezi sa ovim. Svima je u interesu da se objekti što pre legalizuju. Sastanak sa predsednicima opština je važan jer su upravo opštine te koje su nadležne za određivanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, koja je polazna osnova za naplaćivanje legalizacije. Pre toga ne može da priča o tome kolika će biti cena. Zakonom je utvrđeno da svako ko ima bespravni objekat do 100 kvadratnih metara u kom živi plaća jedan odsto od cene.
Više o tome kad će i po kojoj ceni vlasnici bespravno izgrađenih objekata moći da ih legalizuju moglo bi da se zna za desetak dana, kada će se predstavnici Ministarstva građevinarstva sastati sa predsednicima opština i gradonačelnicima.
„Predložili smo sastanak da vidimo šta se dešava sa legalizacijom po opštinama u Srbiji. Naš predlog je i da se formira savet u kom bi bili svi zajedno i koji bi rešavao sva sporna pitanja u vezi sa ovim. Svima nam je u interesu da se objekti što pre legalizuju - kaže za Danas Aleksandra Damnjanović, pomoćnica ministra građevine.
Sastanak sa predsednicima opština je važan jer su upravo opštine te, napominje Damnjanović, koje su nadležne za određivanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta, koja je polazna osnova za naplaćivanje legalizacije. Damnjanović kaže da pre toga ne može da priča o tome kolika će biti cena.
„Zakonom je utvrđeno da svako ko ima bespravni objekat do 100 kvadratnih metara u kom živi plaća jedan odsto od cene“, napominje ona.
Savet, koji bi tek trebalo da bude konstituisan, predložio bi konkretna rešenja, a Ministarstvo bi nakon toga moglo ako treba, napominje pomoćnica ministra, da „razmotri mogućnost izmene Zakona“. Prema njenim rečima, najveći problemi za vlasnike ovakvih objekata jeste novac, ali i široka lepeza neophodnih dokaza koje treba imati, odnosno nerešeni imovinsko-pravni odnosi.
Rok za predaju zahteva za legalizaciju istekao je još u martu 2010. i ima ih približno 700.000. Svi ti zahtevi odnose se na objekte koji su izgrađeni do najkasnije 11. septembra 2009.
- Sve izgrađeno posle tog datuma je krivično delo i posao za građevinsku inspekciju. Ona treba da zaustavi radove ako su započeti i da naredi rušenje - napominje Damnjanović. Ona kaže da je zasad tako, ali da će Ministarstvo biti otvoreno za predloge i eventualne promene ukoliko bude interesovanje za to. „Ako na sastanku bude zahteva koji se tiču objekata izgrađenih posle septembra 2009. pričaćemo o tome šta može da se uradi. Zasad je sve to rešeno krivičnim zakonom i ako dosad to nije rešeno postavlja se pitanje šta su građevinske inspekcije radile sve ovo vreme - kaže Damnjanović, napominjući da je svaki produžetak roka „okidač za novu bespravnu gradnju“.