Odumiranje tržnih centara

Bez autora

Apr 04 2012

Beograd je i dalje najprimamljiviji zakupcima lokala, međutim, dolaskom stranih klijenata postavljeni su veći standardi, pa se izdaju uglavnom prostraniji i opremljeniji lokali. Klijenti su izbirljiviji, oprezniji, a i sa manjim budžetom, pa je manje posla i za posrednike u izdavanju nekretnina. Više nije dovoljno posedovati lokal od 20 ili 30 kvadrata, jer se sada traže lokali od 50, 100 i 200 kvadrata. Značajni pad cena, i do 40 odsto, poslednjih desetak godina beleže lokacije u starijim tržnim centrima i objekti na obodima gradova koji koštaju i ispod 10 evra mesečno po kvadratu. Cene atraktivnijih lokacija u centrima velikih gradova u blažem su padu od oko 10 odsto. Zakup ostalog poslovnog prostora poslednjih pet godina jeftiniji je i do 40 odsto. Stručnjaci objašnjavaju da su uzroci za takvo stanje smanjenje poslovnih aktivnosti usled krize, manji broj zainteresovanih i promena u relaciji ponude i potražnje.

Od izgradnje velikih šoping centara u Beogradu, stariji i manji tržni centri sve prazniji, a niža i cena zakupa. Da bi se situacija popravila, potreban bolji upravljački pristup, kažu stručnjaci.

Beograd je i dalje najprimamljiviji zakupcima lokala, međutim, dolaskom stranih klijenata postavljeni su veći standardi, pa se izdaju uglavnom prostraniji i opremljeniji lokali. Klijenti su izbirljiviji, oprezniji, a i sa manjim budžetom, pa je manje posla i za posrednike u izdavanju nekretnina.

Aleksandar Jugović iz Agencije za nekretnine "Eurorent" kaže da više nije dovoljno posedovati lokal od 20 ili 30 kvadrata, jer se sada traže lokali od 50, 100 i 200 kvadrata.

"Kada dođete da pregovarate s klijentom, treba da imate spremnu ideju šta biste mogli da uradite s tim lokalom, odnosno da li lokal može da se prilagodi zahtevima potencijalnog zakupca", poručuje Jugović.

Značajni pad cena, i do 40 odsto, poslednjih desetak godina beleže lokacije u starijim tržnim centrima i objekti na obodima gradova koji koštaju i ispod 10 evra mesečno po kvadratu.

Cene atraktivnijih lokacija u centrima velikih gradova u blažem su padu od oko 10 odsto. Zakup ostalog poslovnog prostora poslednjih pet godina jeftiniji je i do 40 odsto.

Stručnjaci objašnjavaju da su uzroci za takvo stanje smanjenje poslovnih aktivnosti usled krize, manji broj zainteresovanih i promena u relaciji ponude i potražnje.

Konsultant u izdavanju nekretnina Danica Jelača napominje da u 2011. godini nije bilo značajnijih promena u cenama zakupa, kao i da nije bilo novih projekata na tržištu.

"Preporučujemo kompanijama da uđu u kvalitetniji poslovni prostor, jer se ne očekuje dalji pad cena. Takođe smatramo da će određeni projekti koji se trenutno grade na površini od 100.000 kvadrata u narednom periodu zadovoljiti tražnju za nekretninama", navodi Jelača.

Kupovna moć građana Srbije među najnižim je u Evropi, a u poslednje četiri godine promet u trgovinama na malo manji je za četvrtinu, navode stručnjaci.

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže da je ovom u ovom trenutku ponuda poslovnog prostora mnogo veća od broja firmi koje su zainteresovne da ga iznajme.

Prema njegovim rečima, u poslednje tri godine osniva se sve manje preduzeća, a cena boljeg poslovnog prostora je sa 30, 35 pa i 40 evra u 2008. godini, pala na između 15 i 20 evra po kvadratnom metru.

Vlasnici lokala u nekim tržnim centrima muku muče sa izdavanjem, jer su, navode stručnjaci, investirali bez dubljih analiza, i kupovali kvadrate nadajući se dobroj zaradi.

Spas treba potražiti u dobroj reklami, nižim cenama i atraktivnijim sadržajima koji bi, možda, mogli da vrate život tržnim centrima.