Zbog dugova investitora prema banci, šest godina posle useljenja, sedam kraljevačkih porodica ostalo je bez krova nad glavom. Za stanove su platili još kada je zgrada imala samo temelj. Od investitora su pored ključeva tada dobili jedino predugovor. Njihovu imovinu bez njihovog znanja, založio je za kredit u banci. Od kada u Srbiji funkcioniše takozvana "mreža sudova", budući kupci stanova prilikom overe ugovora odmah dobijaju i obaveštenje da li je ta nekretnina više puta prodavana. To je jedan od načina da se prevara izbegne. Ipak, da potpune garancije za kupovinu stanova u izgradnji nema, tvrde pravnici i pozivaju na oprez i pomoć stručnjaka. Treba očekivati od advokata da pogleda da li na stanu ima upisanih tereta, da li ima nečijih zadržanih suvlasničkih prava, da li je stan predmet nekog spora, bračne tekovine, nasleđa, ili je već nekome prodat.
Zbog čestih prevara kupaca, posebno onih koji kupuju stanove u izgradnji, stručnjaci savetuju veliki oprez kod kupovine stanova. Problem bi se izbegao kada bi investitori imali garancije banke da za izgradnju objekta imaju svoj novac, a ne da se oslanjaju na pare kupaca stanova.
Zbog dugova investitora prema banci, šest godina posle useljenja, sedam kraljevačkih porodica ostalo je bez krova nad glavom. Za stanove su platili još kada je zgrada imala samo temelj.
Od investitora su pored ključeva tada dobili jedino predugovor. Njihovu imovinu bez njihovog znanja, založio je za kredit u banci.
"Nemamo rešenje, preko suda se ganjamo sa njima, krivične prijave smo podnosili, to i dalje stoji u sudu, verovatno se čuva negde", kaže jedan od stanara Saša Božović.
Od kada u Srbiji funkcioniše takozvana "mreža sudova", budući kupci stanova prilikom overe ugovora odmah dobijaju i obaveštenje da li je ta nekretnina više puta prodavana.
To je jedan od načina da se prevara izbegne. Ipak, da potpune garancije za kupovinu stanova u izgradnji nema, tvrde pravnici i pozivaju na oprez i pomoć stručnjaka.
Pravnik Aleksandra Kon kaže da treba očekivati od advokata da pogleda da li na stanu ima upisanih tereta, da li ima nečijih zadržanih suvlasničkih prava, da li je stan predmet nekog spora, bračne tekovine, nasleđa, ili je već nekome prodat.
"Investitori su svi oni koji imaju volje za to, oni ne daju takoreći nikakve grancije za zgradu koju zidaju", navodi Kon.
Oni koji su se za kupovinu stana dobro pripremili ništa nisu prepustili slučaju, već onima koji se u to razumeju.
"Kad advokat kaže da je 50 evra gledanje papira, ljudima to u današnjoj situaciji izgleda mnogo. Ali s obzirom na to kolika je cena stana i koliko mogu da izgube ako nemaju nekog stručnog koji to zna, to nije ništa", kaže Srboljub Bajić.
Problem bi se najlakše izbegao kada bi investitori morali da imaju garancije banke da za izgradnju objekta imaju svoj novac, a ne da se oslanjaju na pare kupaca stanova.
Rešenje ovog problema mogao bi biti italijanski model. Tamo je lokalna vlast dužna da od investitora dobije dokaz da ima novac za izgradnju nekretnine i da će posao završiti za tri godine. U suprotnom, kupci dobijaju odštetu, a investitor ostaje i bez dozvole za gradnju i bez zemljišta.