U Srbiji će se ove godine stabilizovati tržište nekretnine i ne predviđa se tako drastičan rast cena, očekuju predstavnici agencija za nekretnine.
Predsednik Upravnog
odbora Klastera nekretnina Nenad Đorđević rekao je za Tanjug da je
smanjena stopa odobrenih stambenih kredita za prethodnu godinu, ali ne
drastično kao što se navodi u javnosti, jer prema podacima Republičkog
geodetskog zavoda u 2020/21. godini stopa odobrenih stambenih kredita
bila je 30,31 odsto, a u 2022. godini 26 odsto i to smanjenje
prvenstveno je uzrokovano ratom u Ukrajni i rastom euribora. Đorđević objašnjava da, sa druge strane, opet zbog neizvesnoti i
straha, dosta građana novac sa štednje usmerava na kupovinu nekretnina,
uzimajući u obzir da su prošle godine značajno porasle zakupnine zbog
dolaska ruskih i ukrajinskih državljana i taj vid ulaganja je postao
rentabilniji, jer kako objašnjava Đorđević, omogućava veći prinos i
povraćaj investiranog nego ranije. „Postoji potražnja za stambenim kreditima koja je uzorkovana rastom
euribora i jednom klimom u društvu koja je vezana za rat u Ukrajni,
neizvesnot, jer ljudi ne znaju šta da očekuju u narednih godinu, dve u
našoj globalnoj ekonomiji, a i psihološki faktor tu dosta utiče,
međutim, naše tržište u odnosu na tržište na Zapadu nije mnogo zavisno
od stambenih i drugih kredita kojima se finansira kupoprodaja
nepokretnosti“, istakao je on. On dodaje da je to zbog toga što je i ranije, u vreme kada je učešće
kredita u finasiranju kupoprodajnih transakcija na tržištu nekretnina
bilo najviše, ipak nije prelazilo 14,15 odsto u ukupnom broju
transakcija, koje se odvijaju na tržištu nekretnina, dok je na Zapadu i u
SAD to 80 do 90 odsto. Đorđević objašnjava da je to zbog toga što je naše tržište
investiciono, jer naši prodavci kada prodaju neku nekretninu oni ne žele
da taj novac ulažu u neki drugi vid štednje, nego dalje kupuju
nekretnine i to generiše tražnju na našem tržištu. On ističe da građani kada razmišljaju o uzimanju stambenih kredita
razmišljaju o kamatama, međutim treba da obrate pažnju na cene
nekretnina na tržistu. „Ako trzište raste, kao što je to bila situacija do sada i rast
kamata neće biti značajan trošak, zbog toga što ako građani ne kupe
nekretninu, nego čekaju dalje sa kupovinom, u tome koliko porastu cene
nekretnina izgubiće mnogo više, nego što će određen period plaćati veću
kamatu, zbog veće bazne kamate, odnosno euribora, koji na ovom nivou
može da ostane najviše dve, tri godine, a ako plate stan skuplje za šest
meseci, godinu dana, 20 ili 30 hiljada evra, to je mnogo veći trošak,
nego da se sada malo nepovoljnije zaduže“, objašnjava Đorđević. On kaže da je promet isti kada je u pitanju i starogradnja i
novogradnja, zato što u starogradnji postoji velika ponuda, a i određen
broj kupaca zbog lokacije i cene bira starogradnju, dok mlađi i kupci iz
inostranstva žele da kupe nekretninu u novogradnji.