Prema podacima Zavoda za statistiku u Srbiji se prodaje sve manje stanova. Padaju i cene, ali su i dalje više nego u zemljama regiona. Sve manje se gradi, a građevinci upozoravaju da bez pomoći države, građevinskoj industriji preti kolaps. Iako je mnogo onih kojima je krov nad glavom preko potreban, sve je manje onih koji mogu i da ga kupe. U prvoj polovini godine kvadrat stana košta oko 10 odsto manje nego lane, dok je u istom periodu broj prodatih stanova novogradnje opao je 17,6 odsto. Ljudi strahuju da prodaju svoju nekretninu, strahuju da kupe, loša je ponuda i malo je kupaca. Prodaja je pala dosta, cene su preko 30 posto niže nego u piku koji je bio 2008. godine i sve je manje zainteresovanih da uz pomoć kredita kupuju stan. Beograd je sa prosečnih 1.500 do 1.600 evra po kvadratu najskuplji u regionu, posebno ako se uzme u obzir manja kupovna moć nego u susednim zemljama.
Sve manje stanova se prodaje, padaju i cene, ali su i dalje više nego u zemljama regiona. Beograd je sa prosečnih 1.500 do 1.600 evra po kvadratu najskuplji u regionu. Građevinci upozoravaju da bez pomoći države, građevinskoj industriji preti kolaps.
Prema podacima Zavoda za statistiku u Srbiji se prodaje sve manje stanova. Padaju i cene, ali su i dalje više nego u zemljama regiona. Sve manje se gradi, a građevinci upozoravaju da bez pomoći države, građevinskoj industriji preti kolaps.
Iako je mnogo onih kojima je krov nad glavom preko potreban, sve je manje onih koji mogu i da ga kupe. U prvoj polovini godine kvadrat stana košta oko 10 odsto manje nego lane, dok je u istom periodu broj prodatih stanova novogradnje opao je 17,6 odsto.
Aleksandra Kon iz Agencije za promet nekretnina "Alka" ističe da ljudi strahuju da prodaju svoju nekretninu, strahuju da kupe, loša je ponuda i malo je kupaca.
"Prodaja je pala dosta, cene su preko 30 posto niže nego u piku koji je bio 2008. godine i sve je manje zainteresovanih da uz pomoć kredita kupuju stan", kaže Aleksandra Kon.
Beograd je sa prosečnih 1.500 do 1.600 evra po kvadratu najskuplji u regionu, posebno ako se uzme u obzir manja kupovna moć nego u susednim zemljama.
Marko Vučinić iz Međunarodne konsultantske kuća "Kolijers" podseća da su cene u Sofiji između 900 i 1.300 evra po kvadratu, u Zagrebu oko 1.600, u Mađarskoj između 1.000 i 1.300.
"Platežna moć u Budimpešti i u Zagrebu skoro je duplo veća nego što je u Beogradu, ali su u svim zemljama u regionu cene stanova na nižem nivou nego što je to u Beogradu", ističe Vučinić.
Cena građevinskog zemljišta opala je 16,5 odsto, dok je cena gradnje manja oko pet odsto.
Iako rade jeftino, građevinci sve teže dolaze do posla.
Goran Rodić iz Odbora PKS za građevinarstvo kaže da je 95 odsto građevinske industrije i građevinaca u blokadi i da je dobar deo pred stečajem.
"Preti nam kolaps građevinske industrije. Mora da se nađe rešenje kako da se sačuva ovo malo industrije i radne snage, jer će država doći u situaciju da ima veliki broj ljudi kao socijalni problem i neće moći da puni budžet iz ovoga dela industrije koja opslužuje građevinarstvo", objašnjava Rodić.
Proizvođači građevinskog materijala rade sa 20 do 30 odsto kapaciteta. Prošle godine 12 fabrika je zatvoreno. Građevinska industrija, koja je ne tako davno zapošljavala 150.000 radnika, spala je na trećinu zaposlenih.