Nekretnine - Srbija

"Pametna" zgrada štedi budžet

Jedna stambena zgrada na putu za beogradsko naselje Kotež, samo na izgled je slična onima koje je okružuju. Posebnom je čini ugrađena toplotna pumpa, koja crpi podzemne vode i pravi energiju. To je svrstava u, za Srbiju retke, potpuno ekološki i energetski efikasne zgrade.

Vesna Šabanović iz Opštine Palilula kaže da koristeći takav vid energije ne samo da se vodi računa o životnoj sredini nego građani vode računa o svom budžetu, jer 80 odsto energije se dobija besplatno.

Žitelji naselja godinama se žale zbog štete od izlivanja podzemnih voda. Stanarima "pametne" zgrade podzemne vode spasavaju kućni budžet. To se vidi na računima, mesečno plate od 1.000 do 1.500 dinara, a iz istog sistema, zimi imaju grejanje, leti hlađenje.

"Ukoliko nestane električne energije dovoljno je zagrejan pod i zid da u narednih 24 odnosno 48 sati u zavisnosti od spoljne tempereture vi imate neku sobnu temperaturu, od 22 stepena", kaže Perica Milevski iz Krnjače.

Ljuba Maričić iz Krnjače kaže da leti kada su ekstremno visoke temperature uključuju hlađenje.

"To je mnogo zdravije hlađenje nego klimom, imate efekat kao da ste u nekom podrumu. Znači hladani su zidovi hladan pod, vrlo je prijatno nema duvanja nema, kijavice", kaže Ljuba.

Ugradnja toplotne pumpe sa instalacijama za podno grejanje i hlađenje za osam stanova, koštala je 12.000 evra.

Isplativost posle pet godina 

"Svaka ova investicija u obnovljive izvore energije, ovog tipa se isplaćuje za manje od pet godina kroz samu potrošnju energije", rekao je Đorđe Turšijan, savetnik za energetsku efikasnost.

Za te namene, građani od jeseni mogu računati na povoljnije bankarske kredite i pomoć države, iz sredstava Fonda za energetsku efikasnost.

Beograd već ima i energetske menadžere, a dobiće ih i drugi gradovi. Jovanka Arsić Karišić iz Centralnoevropskog foruma za razvoj kaže da je njihov konkretni zadatak da snimaju stanje i daju predloge za energetsku efikasnost u zgradarstvu.

Samo u beogradskoj Opštini Palilula, u naseljima na levoj obali Dunava živi 200.000 ljudi, koji bi mogli da koriste energiju termalnih i podzemnih voda.