Nekretnine - Srbija

Popusti krče put legalizaciji

Da bi dobio građevinsku i upotrebnu dozvolu, vlasnik bespravne porodične kuće od 100 kvadratnih metara u Kaluđerici u kojoj žive četiri člana treba da plati 6.739 dinara.

Ako jednokratno izmiri naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, njegov račun biće manji za 3.369 dinara, a ukoliko odluči da sledećih dvadeset godina na rate plaća legalizaciju, mesečno će izdvajati 28 dinara. Jedini uslov je da dokaže da ni on, ni članovi njegovog domaćinstva nemaju drugu nepokretnost na teritoriji opštine na kojoj se objekat nalazi. Odnosno, da je rešavao svoje stambeno pitanje, a ne zidao za tržište, da građevina nije u ekstra i prvoj urbanističkoj zoni i da sa Direkcijom za građevinsko zemljište zaključi ugovor do 30. juna 2012. godine.

Ovakva pogodnost – da se za sve kuće i stanove do 100 kvadratnih metara cena legalizacije umanjuje za 99 odsto na svakih 25 kvadrata po članu domaćinstva, a na sledećih 100 za 60 odsto – propisane su usvojenim izmenama i dopunama Zakona o planiranju i pravilnikom o legalizaciji.

Predrag Vučić, sekretar za legalizaciju, kaže da su popusti samo kap u moru, ali da će ipak omogućiti da što veći broj od ukupno 185.000 zahteva koliko je podneto u Beogradu bude pozitivno rešen. Najvažnije izmene, smatra on, odnose se na imovinu i urbanističke parametre i one su kao nikada do sada liberalizovale proces legalizacije.

– Objekti će biti ozakonjeni bez obzira na njihovu spratnost i udaljenost od susedne građevine, važno je samo da ne budu na tuđem zemljištu. Brojni su primeri u kojima vlasnici nisu mogli da dođu do dozvole zato što su se komšije žalile da pomenuti uslovi nisu ispunjeni – kaže Vučić.

Druga značajna izmena tiče se mogućnosti da stambeni objekti budu legalizovani iako se nalaze u, primera radi, proizvodnoj zoni.

– Prvi put dozvole će dobiti i one građevine koje su podignute na zelenim površinama, izuzimajući parkove i šume. Sekretarijat će saglasnost od službi koje brinu o tom dobru tražiti po službenoj dužnosti. Isto pravilo važiće i u slučajevima kada su zidali na rastojanju manjem od dvadesetak metara od magistralnih i regionalnih drumova i autoputeva. Protivpožarna saglasnost više neće biti potrebna, ali će kod takvih objekata stajati napomena da republika ne garantuje za njihovu bezbednost i sigurnost – objašnjava Vučić.

Nova pravila koja bi trebalo da povećaju učinak legalizacije pojednostavila su dobijanje privremenog priključka. Uslovi su da je vlasnik podneo zahtev za legalizaciju i da je objekat sazidan do 11. septembra 2009. godine.

Novina u zakonu je i to da se za objekat građen na zemljištu koje koristi više osoba traži pisana saglasnost svih suvlasnika. To je svojinska osnova za izdavanje dozvole. Ali, ako se u postupku utvrdi da se suvlasnici nisu protivili dok se objekat gradio, smatraće se da su dali saglasnost.

– Ugovori o prenosu prava korišćenja koji su overeni posle 13. maja 2003. godine, kao i oni o otkupu stana, sada će poslužiti kao pravni osnov za dobijanje dozvole. To ranije nije bilo moguće, što je dodatno kočilo legalizaciju – naglašava Vučić.

Vlasnici „divljih” objekata koji još nisu ozakonili svoje kuće, stanove, poslovni prostor, hale... kao i do sada, imaće 60 dana da dopune dokumentaciju. O tome će ih dopisom obavestiti Sekretarijat za legalizaciju. Posle toga u roku od dva meseca treba da zaključe ugovor sa Direkcijom za izgradnju i plate naknadu za uređenje zemljišta. Ako to ne učine, njihovi zahtevi biće odbačeni.