Nekretnine - Srbija

Pusti državni kvadrati

Vrednost neiskorišćene državne imovine procenjuje se na više od 180 milijardi evra. Aktiviranjem samo 20 odsto te imovine država ne bi morala da se zadužuje za objekte infrastrukture, ocenjuju stručnjaci.

Srbija donedavno nije imala evidenciju državne imovine. Uz pomoć Svetske banke završen je projekat "Katastar nepokretnosti i upis prava u Srbiji" kada je, između ostalog, popisana i državna imovina.

I dok postoji problem kako pokriti minus u državnoj kasi, s druge se vrednost neiskorišćene državne imovine procenjuje na više od 180 milijardi evra.

Država je evidentirana kao vlasnik više stotina hiljada objekata, stanova, poslovnih prostora. U vlasništvu ima 884.000 hektara poljoprivrednog, blizu milion hektara šumskog i preko 400.000 hektara građevinskog zemljišta.

Goran Rodić iz Odbora za građevinu Privredne komore Srbije kaže da proračuni govore da, kada bi se aktiviralo samo 20 odsto te imovine država ne bi morala da se zadužuje za objekte infrastrukture.

"To su ogromni potencijali koji moraju pod hitno da se aktiviraju. Postoji mogućnost i zainteresovanost i stranih investitora da iznajme ili kupe dobar deo te imovine. Sredstva koja bi se dobila od imovine usmerila bi se u izgradnju infrastrukturnih objekata, zaposlila bi se domaća građevinska industrija i pokrenuo kompletan ciklus u industriji", kaže Rodić.

Država ima više od 19.000 službenih zgrada i 4.700 poslovnih zgrada, ali je istovremeno i zakupac prostora.

"Ne treba po svaku cenu prodavati, ne treba brzo, ne treba, ako se sagleda cela situacija ni trčati za tom prodajom. Mi smo morali u nekim fazama da kupujemo objekte za državne organe. Ako ima viška treba da izađe na tržište, da stvori novu vrednost, da popuni budžet", kaže generalni sekretar Vlade Srbije Veljko Odalović.

Kako predviđa Zakon o javnoj svojini, deo imovine Republike prelazi na pokrajine, opštine i gradove. Samo Beograd ima 225.000 kvadrata poslovnog prostora.

"Hoćemo da novac koji dobijemo prodajom stanova, kuća, poslovnog prostora uložimo u pravljenje novog novca. Mi ćemo taj novac da obeležimo i njega ćemo investirati u razvoj privrednih zona oko Beograda u mere podsticaja zapošljavanja, razvoja privrede, jer će nam te pare donositi nove pare", kaže gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.

Od državnih nepokretnosti trebalo bi da se namire i oni koji traže da im se vrati imovina u postupku restitucije. Zakonom o planiranju i izgradnji data je mogućnost konverzije prava korišćenja zemljišta u pravo svojine, tako da država i u tom segmentu može ostati bez dela imovine.