Nekretnine - Srbija

Rešeni imovinsko-pravni odnosi na prostoru kasarne 4. juli

Rešeni su imovinsko-pravni odnosi na zemljištu bivše beogradske kasarne "4. juli", gde 30. avgusta treba da počne izgradnja 5.106 jeftinih stanova, izjavila je danas pomoćnica ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje Aleksandra Damnjanović - Petrović.

Ona je kazala da bivši vlasnici parcela na mestu nekadašnje voždovačeke kasarne, koji traže obeštećenje, treba pre svega da se obrate Ministarstvu finansija.

"Ministarstvo finansija je resorno ministarstvo za poslove eksproprijacije i pratećih postupaka, u koje spada i postupak za sporazumno određivanje naknade", rekla je Damnjanović-Petrović.

Ona je navela da su u prvom stepenu ta rešenja donosili narodnooslobodilački odbori po opštinama ili imovinsko pravne službe, kao prvostepeni organi na teritoriji opština na kojima se eksproprijacija sprovodila.

"Zemljište (bivše kasarne '4. juli') jeste privedeno nameni u svrhu u koju je oduzeto, a da li je isplaćena naknada o tome treba da odluči organ koji je doneo prvostepeno rešenje", rekla je pomoćnica ministra.

Ona je objasnila da je za investitore bitno zemljišno stanje koje je uknjiženo i da zemljište na prostoru bivše voždovačke kasarne po tom osnovu pripada Republici Srbiji, Ministarstvu odbrane i gradu Beogradu.

"Imovinsko-pravni odnosi na tom zemljištu su za nas (ministarstvo) rešeni", istakla je pomoćnica ministra.

Ona je podsetila da je za taj prostor već izdata lokacijska dozvola i dodala da "svako ko želi da zaštiti svoje interese ima na raspolaganju lepezu mogućnosti i postupanja".

"Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje ne bi ušlo u izgradnju stanova na toj lokaciji da nije procenilo da to nije veoma važno za Beograd", zaključila je Damnjanović-Petrović.

Pojedini beogradski mediji su danas preneli da je pedesetak bivših vlasnika placeva na mestu kasarne "4. jul”, koji tvrde da imaju pravo na vraćanje imovine, najavilo da će 30. avgusta stati ispred bagera i sprečiti najavljeni početak radova.

Bivši vlasnici, prema navodima medija, traže obeštećenje, jer većini naknada za eksproprisanje njiva i voćnjake nikada nije isplaćena, dok je nekolicina dobila simbolične novčane iznose.

Oni kažu da im se država 1953. oduzela zemlju da bi zidala kasarnu i uručila rešenja sa utvrđenim iznosima u vrednosti sadašnjih oko 1.000 evra po hektaru, ali da im pare nisu isplaćene.