Nekretnine - Srbija

Srbija se šareni od poreza

Opština Topola razrezala je 4.000 dinara poreza za nedovršenu kuću od 52 metara kvadrata u selu Vinča nadomak ovog grada, dok njen vlasnik za stan od 85 kvadrata u jednom novobeogradskom naselju plaća porez nešto veći od 6.000 dinara.

Da je svoju kućicu pre 15 godina sagradio u predgrađu Kladova platio bi sličan porez, pod uslovom da u njoj ne živi. U Kraljevu bi ga ovaj namet stajao 1.900, u Kragujecu nešto više od 2.000, a u Lapovu 1.400 dinara.

Ovako šarolike iznose poreza, osim različitih vrednosti nekretnina omogućio je Zakon o porezima na imovinu, kojim su propisane maksimalne poreske stope od 0,4 (za nepokretnosti do 100.000 evra) do dva porcenta. Lokalnim samoupravama, koje ubiraju prihode od ovog nameta, ostavio je mogućnost da same odluče po kojim stopama će oprezivati svoje sugrađane. S tim da porez na imovinu ne može biti veći od 60 odsto u odnosu na zahvatanja iz 2010. godine.

Većina lokanih samouprava je odlučila da poreske stope umanji. Propisanog maksimuma drže se ipak Beograd, Kladovo, Raška, Šabac...

Dejan Aleksić, načelnik opštinske uprave Topole, kaže da su poresku stopu umanjili na 0,27 odsto.

– Pri utvrđivanju novih poreskih stopa vodili smo računa o standardu poreskih obveznika uzrokovanih ekonomskom krizom. Sa druge strane potrebno je napuniti budžet kako bi se finansirala infrastruktura, potrebe školstva, sporta, kulture – kaže Aleksić.

Za obračun poreza na imovinu, kako ističe, osim zakona i drugih akata, bitna je utvrđena tržišna vrednost objekta koji podleže oporezivanju kao polazna osnovica. Opština Topola, cenu kvadratnog metra nepokretnosti, koja služi za utvrđivanje tržišne vrednosti, nije menjala već nekoliko godina.

– Tako je tržišna vrednost objekta u Vinči od 52 metra kvadratnih, korigovana za koeficijent lokacije 0,80 odsto i stopu amortizacije od 20 odsto, što daje poresku osnovicu od 1.116.106,18 dinara – navodi naš sagovornik.

 Približan iznos poreza za kuću u Vinči i stan Beogradu on obrazlaže činjenicom da stan u Beogradu, bez obzira na tržišnu vrednost po osnovu lokacije i kvadrature, verovatno ima maksimalnu stopu amortizacije, to jest otpis od maksimalnih 40 odsto.

–Ukoliko vlasnik kuće ne živi u Vinči, to jest ima mesto prebivališta u Beogradu nema poresko oslobađanje od 50 odsto na kuću u Vinči, dok za stan u Beogradu ima. Otuda plaća niži porez za stan u kome živi  – ističe Aleksić

Mirjana Jevđić–Stanarčević, načelnica Poreske uprave Kragujevca, kaže da su porezi na imovinu ove godine uvećani za 20 do 30 odsto, jer su novim zakonom poreske olakšice prilično umanjene. Građani više ne mogu da računaju na oslobađanje od 70 odsto na ime starosti objekta. Maksimalno može da bude 40 odsto. Takođe nema više ni oslobađanja na osnovu broja članova domaćinstva, već samo vlasnik nekretnine ukoliko mu je na toj adresi upisano i prebivalište. Popust je 50 odsto.

 Zbog svega ovoga, većina loklanih samouprava odlučila je da smanji poreske osnovice. Kragujevac ju je prepolovio.

– Cilj nam je bio da imamo što veću naplatu. I to smo postigli. Zahvaljujući medijskoj kamapnji animirali smo građane. Postigli smo naplatu od 92 odsto i prihodovali oko 150 miliiona dinara. Građani su shvatili da ako ne plate porez neće imati popravljene ulice, vodovod i sve ono što očekuju od grada – kaže Jevđić– Stanarčević.

  Kladovo, zbog malog budžeta i nedovoljnog prihoda, nije moglo da smanji poresku stopu. Ali je, prema rečima Dejana Nikolića, predsednika opštine, naplata ove dažbine mnogo efikasnija od kada je u rukama lokalnih vlasti.

– Obuhvat je povećan za 50 odsto, mada postoji još toliko domaćinstava koja izbegavaju plaćanje poreza. Prihodujemo 50 miliona dinara, od čega fizička lica imaju udeo 15 miliona dinara. Naš najveći obveznik je hidroelektrana „Đerdap” koja inkasira 20 miliona dinara – objašnjava Nikolić.

Jovan Simović, načelnik poreske uprave Kraljeva, koje je zbog zemljotresa smanjilo poresku smanjilo na 0,19 odsto, slaže se da je napalta poreza na imovinu postala efikasnija od kada je u rukama loklane vlasti. Povećana je za 25 do 30 odsto u odnosu na vreme kada je ovaj namet bio u nadležnosti republičke administracije. Ovaj grad ima naplatu od oko 70 odsto, ali se Simović nada da će suma biti uvećana posle pokretanja prekršajnih prijava, prinudne naplate i blokade računa pravnim licima.