Nekretnine - Srbija

Stambeni krediti u dinarima tek za koju godinu

Dinarizacija, odnosno oslobađanja privrede i građana zavisnosti od evra proces je koji će trajati.

Iako se najavljuje vraćanje dinara na velika vrata tamo i gde mu je mesto, građani ne mogu da računaju da će uskoro moći u bankama da dobiju dugoročni stambeni kredit u domaćoj valuti.

Suočena s visokim stepenom zavisnosti od valute Evropske unije, Narodna banka Srbije povukla je konkretne poteze da se to promeni. Onaj koji se odnosi na banke, a posredno i na građane, jeste ukidanje obaveznog polaganja depozita za dinarske kredite, dok za one koje su vezani u stranoj valuti depozit iznosi 30 odsto. Omogućeno je i povećanje limita za zaduživanje građana sa 30 odsto na 40 odsto mesečnih primanja, uz uslov da 80 odsto duga bude u dinarima.

Takođe, bankama je smanjena i dinarska obavezna rezerva sa 10 na pet odsto.

- Država od maja subvencioniše deo kamatne stope za pojedine vrste kredita za likvidnost i potrošačke kredite isključivo ukoliko su u dinarima. Značajan doprinos države odgleda se i u emitovanju dinarskih hartija od vrednosti. U procesu dinarizacije bitno mesto zauzima proces edukacije i informisanje klijenata o valutnim rizicima i instrumentima zaštite, na čemu NBS intenzivno radi - kažu u centralnoj banci za “Blic”.

Proces dinarizacije je započet, ali će biti potrebno povući još poteza ali i još vremena da bi se verovalo u dinar. Uporedo sa vraćanjem poverenja u domaću valutu, što je i suština ovog procesa koji će onda i okrenuti građane ka dinaru umesto ka evru, što je dosadašnja praksa, moglo bi se očekivati pojeftinjenje dinarski kredita - gotovinskih i potrošačkih. Dugoročnih kredita u ponudi banaka nema, a i to bi moglo da se promeni.

Trenutno su u ponudi banaka dinarski potrošački krediti (kamatna stopa od 16,02 do 45,40 odsto), gotovinski krediti (17,41 do 36,01 odsto), krediti za refinansiranje (od 18,63 do 31,89 odsto), krediti za kupovinu automobila (12,68 do 29,31 odsto) i turistički krediti (24,33 do 31,96 odsto).

- Svakako da dinarski krediti mogu da budu jeftiniji - smatra Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora „Rajfajzen banke”. Ali podseća da je uslov za to stabilna i niska inflacija, i to u dugom roku. Istog mišljenja je i Jasna Atanasijević, glavni ekonomista „Hipo Alpe Adrija banke”.

- Dinarski krediti koji su u najvećoj meri kratkoročni, potrošački i gotovinski krediti sa sobom nose proporcionalno veći rizik po banku da kao plasmani ne budu vraćeni. Zbog toga su kamatne stope po tom osnovu na višem nivou kako bi se banke obezbedile za tu vrstu kreditnog rizika - objašnjava ona.

Aleksandar Jaredić, direktor trezora „Volks banke”, kaže da će dinarski krediti biti jeftiniji onog trenutka kada privreda bude u stanju da funkcioniše normalno. Tada će referentna stopa početi da pada, a to će doprineti pojeftinjenju zajmova u domaćoj valuti.

Na konkretno pitanje kada bismo u Srbiji mogli da očekujemo stambene kredite u domaćoj valuti, niko od naših sagovornika nema precizan odgovor. Činjenica je da je skoro 98 odsto štednje građana Srbije u valuti Evropske unije, a da je dinarska štednja skoro zanemarljiva. Ukupna štednja iznosi nešto više od šest milijardi evra.

- Odobravanje dugoročnih kredita u dinarima zahteva i adekvatnu ročnost dinarskih izvora. Preduslov za obezbeđenje stabilnih izvora štednje jeste poverenje u domaću valutu bazirano na dužem periodu makroekonomske i cenovne stabilnosti. Osim toga, razvoj finansijskog tržišta neophodan je kako bi se obezbedilo tržišno vrednovanje dugoročnih hartija od vrednosti u dinarima, a koji bi postale referentne vrednosti za određivanje kamatnih stopa na dugoročne kredite - objašnjavaju u NBS.

Prvi rezultat toga, smatraju u NBS, bio bi razvoj dinarskih kredita i štednje sa kraćim i srednjim ročnostima, a tek nakon nekog vremena reflektovalo bi se to i u segmentu kredita za kupovinu stanova.

- Stambeni krediti u dinarima mogu da se očekuju tek nekoliko godina po stabilizaciji tržišta i uspostavljanju dinara kao glavne valute za kreditiranje. S obzirom na to da stambeni krediti imaju najduži periodu otplate, ni banke neće želeti da ulaze u dugoročan rizik sve dok se ne ispune uslovi za tako nešto - naglašava Aleksandar Jaredić iz „Volks banke”.

Napominjući da se u narednih nekoliko godina dinarski stambeni zajmovi ne mogu očekivati, Jasna Atanasijević kaže da je na duži rok preduslov štednja u dinarima, a za to je potrebno i nekoliko stabilnih političkih ciklusa i dugi period niske inflacije i uravnoteženog spoljnotrgovinskog salda.