Nekretnine - Srbija

Stanovi se sve više prodaju, ali za keš

Situacija na tržištu nekretnina popravila se poslednjih meseci, najviše u Beogradu, a mnogo manje u drugim gradovima Srbije.

Građani kupuju u proseku stanove od garsonjere do dvosobnog, najpoželjnije lokacije su one u beogradskim opštinama blizu centra, dok u pojedinim gradovima prodaja i dalje ide jako teško, tvrde za Danas agenti za nekretnine.

Osim blagog oporavka, tržište nekretnina doživelo je u poslednje vreme jednu značajnu promenu - za razliku od pretkriznih godina koje računamo kao dobre za prodaju i kupovinu stanova i kuća, u Srbiji poslednjih meseci građani kupuju isključivo za „gotov“ novac, a mnogo manje uz pomoć stambenih kredita.

- Svakako da je situacija mnogo bolja nego prošle godine, a ako bismo u procentima govorili onda je prodaja skočila za gotovo 70 odsto u odnosu na raniji period - kaže za Danas Milun Nešković, vlasnik agencije Nešković nekretnine. Gotovo isti toliki procenat, negde 70 odsto, tvrdi on, je onih koji stanove kupuju za keš, a svega 30 odsto uz pomoć kredita.

„Znatno manje se ljudi odlučuju da uzmu kredite, jer su banke poslednjih godina postale sve rigoroznije. Traže sve više papira i izgleda kao da se plaše, kao da žele da oteraju klijente“, ističe Nešković. Takva situacija je sasvim suprotna, napominje on, onome što je bilo u periodu 2007. i 2008. Tada su se krediti lakše dobijali, a banke su, neposredno po izbijanju krize, ističe naš sagovornik, postale neprofesionalne i počele da podižu učešće i menjaju uslove.

Nešković kaže da najbolju prođu u Beogradu imaju jednoiposobni i dvosobni stanovi, za koje treba izdvojiti između 60.000 i 90.000 evra. „Najviše se traže lokacije poput Cerak vinograda, Mirijeva, Voždovca, odnosno Braće Jerković, Novi Beograd, dok je najmanje onih koji kupuju u krugu dvojke“, ističe Nešković.

Uži centar Beograda nepopularan je zbog visokih cena, a za to su krivi prodavci, smatra on, jer ne žele da priznaju da njihovi stanovi ne vrede toliko koliko ih oni cene i da je situacija takva da ne mogu više da zarade 200 odsto.

- Neki misle da njihov salonac u centru grada u zgradi iz 1936. vredi mnogo, ali ne shvataju da ti stanovi ne vrede toliko i da ljudi jednostavno ne žele da kupe tako stare stanove u koje treba mnogo uložiti, pa makar bili u centru. Kupci se radije onda sele u neku drugu opštinu, malo dalje od centra - ističe Nešković.

Na blagi oporavak tržišta uticao je sigurno i pad cena kvadratnog metra, koji je sad u Beogradu, prema oceni našeg sagovornika, negde između 1.200 i 1.300 evra. „Kvadratni metar u Mirijevu je od 950 do 1.100 evra, u Borči ili Batajnici od 850 do 900 evra, dok i dalje ima delova grada poput onog u Novom Beogradu, kod kineske ambasade, gde se za jedan kvadrat traži 2.800 evra“, napominje on.

U novobeogradskom Belvilu ove godine prodalo se 60 odsto više stanova u odnosu na 2010.

„Od momenta kada je država omogućila kupovinu nepokretnosti uz budžetsku subvenciju, evidentan je rast prodaje. Prodato je 60 odsto stanova više u poređenju sa 2010, a posmatrajući nivo poseta novih klijenata, i rezultate iz prvog kvartala ove godine, očekujemo uspešnu godinu“, kaže za Danas Miloš Stanojević, izvršni direktor prodaje Blok 67 asošijetes. On ističe da su stanovi u Belvilu koncipirani tako da odgovaraju ukusu i potrebama najrazličitijih ljudi.

- Trenutno u ponudi imamo 20 raspoloživih struktura stanova, od jednosobnih do četvorosobnih. Najveće interesovanje klijenata je za stanovima od 60 kvadrata, dok je povećano interesovanje i za većim stanovima površine do 100 kvadratnih metara“, naglašava Stanojević. Cena kvadratnog metra u ovom naselju je od 1.550 evra, tako da stan od 67 kvadrata može da se kupi za 103.999 evra, dok onaj od 96,8 m2 košta 149.000 evra. Cene nepokretnosti u Belvilu, ističe Stanojević, u skladu su sa tržišnim kretanjima, a na održivost cene utiče jedinstven koncept stanovanja, ali i činjenica da su stanovi odmah useljivi, uz urednu dokumentaciju, kao i potencijal razvoja same lokacije, izgradnja vrtića koja je nedavno počela, škole, doma za stare.

Situacija je znatno drugačija u drugim delovima Srbije, u Subotici na primer dvosoban stan u centru grada može da se kupi već za 30.000 evra, mada na severu zemlje, prema rečima Vesne Hajagoš iz subotičke agencije Top-Tip najbolje idu još manji stanovi, garsonjere ili jednosobni.

„Krajem prošle godine, a to se poklopilo sa onim pričama da bi evro mogao da bude ukinut, zabeležen je blagi porast potražnje stanova, ali pre svega onih manjih, koji se prodaju ispod tržišne vrednosti“, ističe Hajagoš za Danas.

Baš kao i u Beogradu, i u Subotici se najviše kešira za stan, čak 90 odsto prodatih stanova otišlo je za gotovinu, dok je zanemarljiv procenat onih koji se odlučuju za stambene kredite.

„U odnosu na 2008. u Subotici su cene nekretnina pale za nekih 35 odsto, i to se odnosi i na polovne stanove, ali i na novogradnju. Kupci stanova su uglavnom naši ljudi koji rade u inostranstvu i koji kupuju zbog toga što su stanovi jeftini“, napominje naša sagovornica. Prema njenim rečima, kvadratni metar u ovom vojvođanskom gradu košta između 650 i 850 evra, koliko je u strogom centru grada.

U Kragujevcu je cena nešto viša, pa se kvadratni metar u proseku plaća 1.000 evra. Međutim, za razliku od Beograda i Subotice, Kragujevac ne može da se pohvali oporavkom na tržištu nekretnina. Prema rečima vlasnika agencije Miljković nekretnine, Mališe Miljkovića, posao ide jako slabo.

„Nisam zadovoljan kako ide posao, kupaca je jako malo i dosta njih gleda da izbegne agenciju“, ističe Miljković. Kupci u ovom gradu, napominje on, traže male stanove u užem centru grada, ako je moguće niže spratnosti.