Otkako je prvog januara 2010. godine uveden Centralni registar za promet nepokretnosti sigurnost građana prilikom kupoprodaje stanova znatno je poboljšana, u smislu zaštite od višestrukih prodaja istih nekretnina, a otkriven je manji broj pokušaja zloupotreba. Ovaj registar postoji pri svim osnovnim sudovima u Srbiji u kojima postoje šalteri overe. Evidencija se vodi od pomenutog datuma i u njemu su pohranjeni svi ugovori o prometu nepokretnosti, bez obzira na to da li je reč o novogradnji ili starijim objektima. U Prvom osnovnom sudu u Beogradu se ne mogu dobiti podaci o nekretninama za teritoriju cele Srbije niti obrnuto, jer svaki osnovni sud, u skladu sa Zakonom o prometu nepokretnosti, vodi evidenciju o prometu nepokretnosti, odnosno overava potpise na ugovorima o prometu nepokretnosti sa teritorije za koju je nadležan. Građanin koji je zainteresovan za kupovinu, na primer stana, može da dođe u osnovni sud i proveri da li je taj stan već prodat i koliko puta, odnosno da li se nalazi u sistemu.
Otkako je prvog januara 2010. godine uveden Centralni registar za promet nepokretnosti sigurnost građana prilikom kupoprodaje stanova znatno je poboljšana, u smislu zaštite od višestrukih prodaja istih nekretnina, a otkriven je manji broj pokušaja zloupotreba.
Ovaj registar postoji pri svim osnovnim sudovima u Srbiji u kojima postoje šalteri overe. Evidencija se vodi od pomenutog datuma i u njemu su pohranjeni svi ugovori o prometu nepokretnosti, bez obzira na to da li je reč o novogradnji ili starijim objektima.
– Bilo je pokušaja zloupotreba, otprilike desetak, ali o njima nemamo detaljne podatke, jer ti ugovori nisu ni uneti u sistem, već je radnik overe primetio i obavestio sudsku upravu, koja je zvala policiju i ti ljudi su uhapšeni. To su, uglavnom, pokušaji duple prodaje, a imali smo i slučaj da je prodavac falsifikovao izjavu suvlasnika da je saglasan sa prodajom, što je radnik overe uočio – kaže sudija Gordana Vuković, portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu.
U Prvom osnovnom sudu u Beogradu se ne mogu dobiti podaci o nekretninama za teritoriju cele Srbije niti obrnuto, jer svaki osnovni sud, u skladu sa Zakonom o prometu nepokretnosti, vodi evidenciju o prometu nepokretnosti, odnosno overava potpise na ugovorima o prometu nepokretnosti sa teritorije za koju je nadležan.
Građanin koji je zainteresovan za kupovinu, na primer stana, može da dođe u osnovni sud i proveri da li je taj stan već prodat i koliko puta, odnosno da li se nalazi u sistemu. Pod kojim uslovima se može doći do ovih podataka?
– Zainteresovano lice može da dođe na šalter gde se vrši overa i da kaže da želi da proveri neki stan. Potrebno je da zna broj stana, adresu (ulicu i broj) i katastarsku parcelu, a potrebno je i da se legitimiše, i ostvariće uvid u podatke tako što će mu radnik overe dati podatke o tom stanu. To lice takođe može da podnese pismeni zahtev sudu da mu se izda potvrda o traženim podacima, u tom zahtevu treba da navede podatke o stanu i o sebi i biće mu izdata potvrda. Do sada se uglavnom događalo da ona lica koja su u sporu sa nekim u vezi sa stanom, traže takve potvrde o tom stanu da bi im poslužile kao dokaz na sudu – objašnjava sudija Gordana Vuković.
Građanima su dostupni podaci o nepokretnosti, kao i ime i prezime prodavca i kupca, dok se ostali lični podaci moraju zaštiti u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Da li je moguće da se obavi kupoprodaja stana, kuće ili zemljišta a da nije zabeležena u registru?
– Moguće je da se obavi prodaja nepokretnosti, a da ne bude evidentirana u registru, ali takav ugovor nije punovažan. Podaci se unose u registar tako što ih unosi radnik overe suda i to one podatke koji se nalaze u ugovoru koji se overava – kaže sudija Gordana Vuković.