Nekretnine - Srbija

Sve zgrade moraju imati energetski pasoš

Vlada Srbije je načinila korak od ogromne važnosti kad je u pitanju ušteda energije u Srbiji.

Od 30. septembra će početi da se primenjuje Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada i od tog dana će svi novi objekti u Srbiji morati da poseduju takozvani energetski pasoš da bi dobili upotrebnu dozvolu.

Pravilnik o energetskoj efikasnosti, koji je izradilo Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, predvideo je da svaki objekat, posle 30. septembra 2012. godine, ima energetski pasoš o energetskoj efikasnosti, bez obzira na to da li je reč o stambenoj ili poslovnoj površini. 

Šta je energetski pasoš?

Energetski pasoš (ili sertifikat) objekta je dokument koji precizno opisuje njegovo energetsko stanje u određenom trenutku. Ovaj dokument je u razvijenim evropskim državama obavezan pri kupoprodaji nekretnina, bilo da je reč o postojećim ili o novoizgrađenim objektima. Smisao ovog dokumenta je da uputi kupca u energetski kvalitet objekta koji namerava da otkupi sa svešću da će isti, vremenom sve više uticati na samu vrednost nekretnina.

Energetski pasoš treba da sadrži podatke o tome koliko objekat troši energije i koliko je moguće energije uštedeti na mesečnom i godišnjem nivou. Takođe, u njemu mora da bude navedeno i u kom delu objekta se troši najmanje energije, a gde su zone koje najmanje štede energiju. Ovaj pravilnik donet je na osnovu Strategije razvoja energetike Srbije do 2015. godine.

Što se tiče procedure dobijanja pasoša, definisano je da elaborat energetske efikasnosti čini sastavni deo tehničke dokumentacije koja se prilaže za izdavanje građevinske dozvole ili rešenja kojim se odobravaju radovi, a posle 10 godina će morati da se obnavlja, kada će se ispitivati stanje tih zgrada.

Pravilnikom je obuhvaćeno 10 kategorija objekata - stambene zgrade sa jednim stanom, stambene zgrade sa dva ili više stanova, upravne i poslovne zgrade, zgrade namenjene obrazovanju i kulturi, zgrade namenjene zdravstvu i socijalnoj zaštiti, zgrade namenjene turizmu i ugostiteljstvu, zgrade namenjene sportu i rekreaciji, zgrade namenjene trgovini i uslužnim delatnostima, zgrade mešovite namene, kao i zgrade za druge namene koje koriste energiju.


Primena ovih pravilnika se ne odnosi na zgrade za koje se ne izdaje građevinska dozvola, zgrade koje se grade na osnovu privremene građevinske dozvole, kao i zgrade koje se grade na osnovu građevinske dozvole za pripremne radove, zatim na radionice, proizvodne hale, industrijske zgrade koje se ne greju i ne klimatizuju, kao i zgrade koje se povremeno koriste tokom zimske i letnje sezone (manje od 25% vremena trajanja zimske odnosno letnje sezone).

Pravilnik se primenjuje i na rekonstrukciju, dogradnju, obnovu, adaptaciju, sanaciju i energetsku sanaciju postojećih zgrada; rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju, obnovu i revitalizaciju kulturnih dobara i zgrada u njihovoj zaštićenoj okolini sa jasno određenim granicama katastarskih parcela i kulturnih dobara, upisanih u Listu svetske kulturne baštine i objekata u zaštićenim područjima, u skladu sa aktom o zaštiti kulturnih dobara i sa uslovima organa, odnosno organizacije nadležne za poslove zaštite kulturnih dobara.

Sve nove zgrade kod izdavanja upotrebne dozvole moraće da imaju i energetski pasoš koji će kasnije biti jasno prikazan na ulazu u zgradu sa potpisima relevantnih institucija i odgovornih inženjera za energetsku efikasnost.

Šta još donosi ovaj pravilnik?

Novi pravilnik će doneti i nova radna mesta, a najviše njih će biti angažovano kao odgovorni inženjeri za energetsku efikasnost. Od oko 23.000 inženjera, procena je da će njih 5.000 voditi računa o oko 3 miliona postojećih i budućim zgradama.

Obaveze obuhvaćene ovim pravilnikom neće puno poskupeti igradnju objekata, možda za 10 do 15% ali će zbog uštede energije tokom korišćenja nekretnina sigurno uticati na njihovu cenu. Do sada je na cenu najviše uticala lokacija, ali će i energetski pasoš biti važna kategorija u određivanju vrednosti objekta.

Treba pomenuti da će i postojeće zgrade morati da poseduju "energetski pasoš" ukoliko vlasnici planiraju da ih prodaju ili izdaju.

Obaveza da svaki objekat ima energetski pasoš, bez obzira da li je već izgrađen ili izgradnja tek predstoji, izazvaće veliku utrošak termoizolacionog materijala. To, naravno, za vlasnike znači velike troškove - za kupovinu izolacionog materijala radi oblaganja kuća, vikendica, poslovnog prostora, zgrada... Za to će biti neophodni krediti koje, zasada, banke ne nude.

Iz tog razloga banke treba da se uključe u taj poduhvat tako što će uz garancije države i lokalnih samouprava odobravati građanima kredite za oblaganje objekata savremenim materijalima, u cilju što većeg smanjivanja potrošnje energije.

Ko izdaje energetske pasoše?

Predviđeno je da “energetske pasoše” u Srbiji mogu izdavati samo kompanije koje imaju licencirane inženjere za energetsku efikasnost zgrada. Kompanija "Atrium Konsalting" koja je dobila licencu za to, saopštila je da je spremna za sertifikaciju i izdavanje dokumentacije. 

Šta se očekuje od primene novog pravilnika?

Svrha primene je uvođenje energetskih standarda u republici Srbiji kao i savremenog sistema energetske klasifikacije, u nadi da će primena istog najzad postati obavezna i na našim prostorima kao što je slučaj u gotovo svim evropskim državama

"Cilj je da se približimo Evropi, koja je usvojila direktive koje predviđaju da do 2018. godine svi glavni objekti imaju nultu potrošnju energije, kao i da koriste isključivo energiju iz obnovljivih izvora".

Više o novim zakonima i pravilnicima na sajtu www.novipropisi.com