Nekretnine - Srbija

Traže samo otete kvadrate

Restitucija je proces koji u Srbiji traje već dve decenije, od vraćanja poljoprivrednog zemljišta do povraćaja imovine crkvama i verskim zajednicima, ali je sada država spremna da prvi put jednim zakonom sistemski uredi ovu oblast.

Da ne bi bilo nedoumica zbog specifičnih kategorija, poput onih, koji su prošli proces rehabilitacije ili to još nisu, umesto o restituciji zakon je dobio novo ime - o vraćanju imovine i obeštećenju. Time je država samim nazivom zakona jasno pokazala svoju nameru šta će raditi u narednom periodu, kažu za ”Novosti” u Radnoj grupi, koja je pripremila nacrt propisa.

Najviše polemika tokom javne rasprave očekuje se po pitanju zamene oduzete imovine nekom drugom, približne vrednosti.

- Država nema dovoljno imovine u svim segmentima da bi mogla da primeni model supstitucije - argument je Radne grupe.

- Imamo spisak državne imovine i tačno znamo šta država poseduje. Želimo da zakon bude primenjiv i ako se da mogućnost supstitucije kako ćemo da objasnimo da za nekoga postoji mogućnost zamene, a za nekoga ne.

Sa druge strane, stari vlasnici i njihovi naslednici smatraju da država ima dovoljno imovine za supstituciju.

- Nacrt zakona još nismo videli, ali na osnovu najnovijih izjava šefa radne grupe vidljiv je kvalitativni pomak u pravcu donošenja primenjivog zakona - kaže Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju.

- Međutim, i dalje postoje otvorena neka vrlo važna pitanja, a prioritetno pokušaj izbegavanja supstitucije kao već oprobanog primenjenog i vrlo efikasnog vida vraćanja imovine bez fiskalnog troška za državu. Istovremeno još jednom se potvrđuje opravdanost građanske inicijative, koja je doprinela efikasnijem, ali još nepotpunom popisu državne imovine, kao polazne osnove za donošenje kvalitetnih rešenja.

Neslaganja će biti i oko oduzete imovine koju koriste državne institucije, javna preduzeća, ambasade...

Radna grupa smatra da ta imovina ne može da se vrati u naturi. Argument je da javna preduzeća već dugo koriste te objekte. Isto važi i za rezidencije i ambasade, ali i sve državne instuticije.

- Morala bi u naturi da se vrati i sva ostala državna imovina, koju koriste institucije, a posebno javna preduzeća, kao i zgrade amabasada, rezidencije - navodi Antić.

- Svako od trenutnih korisnika te imovine može oko zakupa da se dogovori i sa novim vlasnikom da i dalje koristi taj prostor. Nema razloga da pored onolike Palate Srbija, Ministarstvo za NIP bude smešteno u porodičnoj kući Čanića u Vlajkovićevoj ulici u centru Beograda.