Na preporuku Evropske komisije da Srbija zaslužuje da bude kandidat za članstvo u EU, senku baca najava Mađarske da bi mogla da blokira kandidaturu zbog tek usvojenog Zakona o restituciji. Predsednik Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije i poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Laslo Varga ističe da je sporna odredba Zakona koja po kolektivnom principu isključuje jednu grupu ljudi iz procesa restitucije. Nemaju pravo na vraćanje imovine i obeštećenje lica koja su bili pripadnici okupacionih snaga. To praktično znači princip kolektivne odgovornosti i krivice, jer su oni isključeni bez utvrđivanja njihove odgovornosti ili bilo čije, i to je za nas neprihvatljivo. Predlog SVM je da se svačija uloga tokom Drugog svetskog rata ocenjuje individualno i time bi pravo na restituciju bilo oduzeto samo onima koji su činili zločine. Stav da krivica mora biti individualna dele i zvanična Budimpešta i mađarske zajednice okolnih zemalja. Namera zakonodavca nije bila da bilo koju etničku grupu isključi iz restitucije. Svi građani Srbije, bez obzira na nacionalnost, podnose identičan zahtev. Postupak daljeg dokazivanja ide na individualnom nivou tako što Agencija za restituciju i Republičko javno pravobranilaštvo dokazuju za neku osobu da li je bila pripadnik okupacionih snaga, pod kojim uslovima, da li je prošla proces rehabilitacije i da li ima pravo na vraćanje imovine.
Zahtevi za restituciju biće razmatrani pojedinačno i dokazivaće se da li je i pod kojim uslovima neka osoba bila pripadnik okupacionih snaga i da li ima pravo na vraćanje imovine, rekao državni sekretar Ministarstva finansija Goran Radosavljević u "Oku ekonomije". SVM očekuje da sporna odredba iz Zakona o restituciji bude uklonjena do decembra.
Na preporuku Evropske komisije da Srbija zaslužuje da bude kandidat za članstvo u EU, senku baca najava Mađarske da bi mogla da blokira kandidaturu zbog tek usvojenog Zakona o restituciji.
Predsednik Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije i poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Laslo Varga ističe da je sporna odredba Zakona koja po kolektivnom principu isključuje jednu grupu ljudi iz procesa restitucije.
"Nemaju pravo na vraćanje imovine i obeštećenje lica koja su bili pripadnici okupacionih snaga. To praktično znači princip kolektivne odgovornosti i krivice, jer su oni isključeni bez utvrđivanja njihove odgovornosti ili bilo čije, i to je za nas neprihvatljivo", rekao je Varga, gostujući u emisiji Oko ekonomije.
Predlog SVM je da se svačija uloga tokom Drugog svetskog rata ocenjuje individualno i time bi pravo na restituciju bilo oduzeto samo onima koji su činili zločine. Stav da krivica mora biti individualna dele i zvanična Budimpešta i mađarske zajednice okolnih zemalja.
Goran Radosavljević, šef radne grupe Vlade Srbije za izradu Zakona o restituciji i državni sekretar Ministarstva finansija, tvrdi da namera zakonodavca nije bila da bilo koju etničku grupu isključi iz restitucije.
"Svi građani Srbije, bez obzira na nacionalnost, podnose identičan zahtev. Postupak daljeg dokazivanja ide na individualnom nivou tako što Agencija za restituciju i Republičko javno pravobranilaštvo dokazuju za neku osobu da li je bila pripadnik okupacionih snaga, pod kojim uslovima, da li je prošla proces rehabilitacije i da li ima pravo na vraćanje imovine", rekao je Radosavljević, objašnjavajući da na taj način nema široko gledane kolektivne odgovornosti, a proces je otvoren za pronalaženje rešenja za sve slučajeve.
Bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić zahtev Mađarske, kao zemlje koja je 1941. godine "zabila nož u leđa svom komšiji i osvojila deo teritorije na silu, koristeći iza sebe čelik i pancir Trećeg rajha", ocenio je kao nepristojan.
"Srbija i Mađarska moraju da pronađu srednje rešenje, jer niko nije u poziciji da se inati", rekao je Parivodić i dodao da bi rešenje trebalo zajedno da pronađu mađarski i srpski pravnici, uvažavajući ljudska prava sa obe strane.
SVM očekuje da će problem biti rešen do 9. decembra, tako da po njima sporna odredba bude promenjena i veto Mađarske postane nepotreban.
Očekuje se da će u procesu restitucije biti podneto sto četrdeset hiljada zahteva za evidentiranje vraćanja imovine. Oko četiri hiljade zahteva dolazi iz inostranstva, a među njima 700 iz Mađarske, 480 iz Nemačke i 440 iz Austrije.
Prva imovina trebalo bi da bude vraćena do polovine sledeće godine ukoliko do kraja 2010. bude raspisan javni poziv za podnošenje zahteva građana, a prva obeštećenja neće biti isplaćivana pre juna 2015. godine.