Građevinarstvo Srbije u ukupnom BDP-u učestvuju sa jedan odsto, a bez učešća od 7-10 odsto, nema njegovog opstanka. U građevinarstvu radi više od 11.000 firmi, zaposleno je više od 80.000 ljudi, a više od 70 odsto preduzeća je u blokadi. Prosečna zarada, onih koji je primaju, je oko 30.000 dinara. To strukovno udruženje, novoj vladi predlaže nekoliko mera, među kojima su - mere za uređivanje tržišta, povećanje likvidnosti, podsticanje uposlenosti i izvoza. Osnovna primedba građevinara je da tržište nije na dobar način uređeno, jer se u mnogim poslovima prioritet daje stranim, a ne domaćim firmama. Preporuka je da Zakon o javnim nabavkama treba prilagoditi uslovima poslovanja domaćih firmi, a naročito je problematičan član 7. tog zakona gde je omogućeno da u projektima u čijem finansiranju učestvuju međunarodne finansijske organizacije, primenjuju procedure tih organizacija, a ne odredbe Zakona o javnim nabavkama.
Građevinarstvo Srbije u ukupnom BDP-u učestvuju sa jedan odsto, a bez učešća od 7-10 odsto, nema njegovog opstanka.
Ovo je istakao predsednik Saveza građevinskih inženjera i tehničara Srbije Anđelko Kovačević.
On je izneo i podatak da u građevinarstvu radi više od 11.000 firmi, zaposleno je više od 80.000 ljudi, a da je više od 70 odsto preduzeća u blokadi. Prosečna zarada, onih koji je primaju, je oko 30.000 dinara.
On je istakao da to strukovno udruženje, novoj vladi predlaže nekoliko mera, među kojima su - mere za uređivanje tržišta, povećanje likvidnosti, podsticanje uposlenosti i izvoza.
Kovačević kaže da je osnovna primedba građevinara da tržište nije na dobar način uređeno, jer se u mnogim poslovima prioritet daje stranim, a ne domaćim firmama.
Preporuka je da Zakon o javnim nabavkama treba prilagoditi uslovima poslovanja domaćih firmi, naglasio je on i istakao da je naročito problematičan član 7. tog zakona gde je omogućeno da u projektima u čijem finansiranju učestvuju međunarodne finansijske organizacije, primenjuju procedure tih organizacija, a ne odredbe Zakona o javnim nabavkama.
On je naglasio i da je potrebno tehničke propise usaglasiti sa evropskim, bolje urediti licenciranje kompanija projektanata i izvođača i efikasno organizovati inspekcijsku kontrolu.
Mere za povećanje likvidnosti su takođe veoma važne, istakao je Kovačević.
Prema njegovim rečima, potrebno je izmiriti dugove države građevinskim preduzećima, ugovorno definisati rokove za plaćanje izvršenih radova, regulisati plaćanje PDV-a po naplati izvedenih radova, a takođe, treba urediti i da investitori moraju posedovati bankarske garancije o obezbedjenju finansijskih sredstava za projekte pre dobijanja gradjevinske dozvole.
Kovačević je istakao, da je potrebno formirati i posebno ministarstvo građevine da bi građevinarstvo išlo napred, a zakonima obezbediti i učešće u pomoćnim stručnim telima za - licenciranje kompanija, reviziju projekata, polaganje stručnih ispita, izradu predloga zakona, tehničkih normi i standarda.