Srbija konačno, posle više od šest decenija, na jednom mestu ima evidenciju o nekretninama i njihovim vlasnicima. Ustrojen je katastar nepokretnosti u 4.521 katastarskoj opštini sa više od 18,5 miliona katastarskih parcela. Upisana su gotovo četiri i po miliona legalnih objekata i 934.341 hipoteka, a prvi put Srbija ima i konačan spisak nelegalnih zdanja - 1,3 miliona. Katastar nepokretnosti je osnovni i javni registar o nekretninama i stvarnim pravima na njima. Nepokretnosti koje se upisuju u katastar su: zemljište (katastarske parcele poljoprivrednog, šumskog, građevinskog i drugog zemljišta), nadzemni i podzemni građevinski objekti (zgrade svih vrsta, privredni objekti, objekti kulture, sporta i rekreacije, skloništa), posebni delovi objekata, koji čine građevinsku celinu (stan, poslovni prostor, garaža). Katastar nepokretnosti sastoji se od elaborata premera, zbirki isprava i baze podataka.
Srbija konačno, posle više od šest decenija, na jednom mestu ima evidenciju o nekretninama i njihovim vlasnicima.
Ustrojen je katastar nepokretnosti u 4.521 katastarskoj opštini sa više od 18,5 miliona katastarskih parcela. Upisana su gotovo četiri i po miliona legalnih objekata i 934.341 hipoteka, a prvi put Srbija ima i konačan spisak nelegalnih zdanja - 1,3 miliona.
Katastar nepokretnosti je osnovni i javni registar o nekretninama i stvarnim pravima na njima. Nepokretnosti koje se upisuju u katastar su: zemljište (katastarske parcele poljoprivrednog, šumskog, građevinskog i drugog zemljišta), nadzemni i podzemni građevinski objekti (zgrade svih vrsta, privredni objekti, objekti kulture, sporta i rekreacije, skloništa), posebni delovi objekata, koji čine građevinsku celinu (stan, poslovni prostor, garaža). Katastar nepokretnosti sastoji se od elaborata premera, zbirki isprava i baze podataka.
Kako za novosti kaže Nenad Tesla, direktor Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), osnivanjem katastra nepokretnosti građani mogu na jednom mestu, a to su službe za katastar RGZ, da upišu svoju nepokretnost i stvarna prava na njoj, da dobiju list nepokretnosti, kopiju plana i druga dokumenta u vezi sa upisanim nepokretnostima. Tako sada građani imaju manji trošak i štede vreme, pošto više ne moraju i u katastar zemljišta i u sud, već sve obavljaju u katastru nepokretnosti.
Upisom nekretnine u katastar stiče se pravo svojine, kao i druga stvarna prava. Nepokretnost time ima veću tržišnu vrednost, jer je potražnja za upisanim nekretninama zbog pravne sigurnosti veća. Nepokretnost koja je upisana u katastar može se dati u zalog (opteretiti hipotekom) i time ostvariti pravo na hipotekarni kredit. Kod upisanih nepokretnosti građanin ima mogućnost da pre kupovine stana, kuće ili zemljišta uvidom u katastar, koji je javni registar, proveri da li je prodavac zaista vlasnik nepokretnosti, da li je nepokretnost eventualno predmet nekog spora, da li je opterećena hipotekom ili je upisana neka zabeleška, pišu Novosti.
Tesla objašnjava da katastar nepokretnosti omogućava bržu identifikaciju vlasnika, korisnika i držaoca nepokretnosti, odnosno bržu distribuciju podataka i pružanja usluga korisnicima katastarskih podataka. Takođe, kako on navodi, to je osnov razvoja tržišta nepokretnosti i osnov učešća Republike Srbije u razmeni dobara i usluga sa drugim državama u svetu.
RGZ je spreman da omogući građanima uvid u bazu podataka o nekretninama i putem interneta, dodaje Tesla.