Nesnosna buka, oblaci prašine, gomile otpada. To je slika svakog gradilišta u Srbiji. Stanarima okolnih zgrada život postaje „pakao“, iz kojeg izlaska nema bar godinu dana. Za razliku od gradova u Srbiji, u svetskim metropolama važe neka druga pravila. Više od jedne decenije primenjuje se sistem zelene gradnje. Vrhunsko projektovanje i izvođenje radova, minimalan uticaj na okolinu gradilišta, upotreba prirodnih i materijala sa što je moguće manje štetnih materija. Troškovi gradnje zelenih zgrada nisu znatno viši od uobičajenih projekata, a ni cena kvadrata, osim u slučaju monopola, ne bi trebalo da bude viša. U Srbiji trenutno osam objekata, ukupne površine oko 300.000 kvadrata, među kojima i nova zgrada američke ambasade, konkuriše za sertifikat zelene gradnje. Time je po broju kvadrata Srbija preuzelu vodeću poziciju u regionu.
Nesnosna buka, oblaci prašine, gomile otpada... To je slika svakog gradilišta u Srbiji.
Stanarima okolnih zgrada život postaje „pakao“, iz kojeg izlaska nema bar godinu dana. Za razliku od gradova u Srbiji, u svetskim metropolama važe neka druga pravila. Više od jedne decenije primenjuje se sistem zelene gradnje. Vrhunsko projektovanje i izvođenje radova, minimalan uticaj na okolinu gradilišta, upotreba prirodnih i materijala sa što je moguće manje štetnih materija. Troškovi gradnje zelenih zgrada nisu znatno viši od uobičajenih projekata, a ni cena kvadrata, osim u slučaju monopola, ne bi trebalo da bude viša.
U Srbiji trenutno osam objekata, ukupne površine oko 300.000 kvadrata, među kojima i nova zgrada američke ambasade, konkuriše za sertifikat zelene gradnje. Time je po broju kvadrata Srbija preuzelu vodeću poziciju u regionu, kaže Marija Golubović, predsednik Saveta zelene gradnje Srbije.
- Zelena gradnja doprinosi smanjenju 40 odsto potrošnje vode, 33 odsto emisije ugljen-dioksida, 70 odsto količine otpada i do 50 odsto električne energije - ističe naša sagovornica.
- Kvalitet vazduha kontroliše se čak i tokom same gradnje, a 70 odsto otpada sa gradilišta ne ide na deponije već na druga gradilišta ili na reciklažu. Vraćaju se neki materijali, koji se decenijama nisu koristili, poput plute i linoleuma. Ugrađuju se prirodni, reciklirani materijali, a da bi se smanjili troškovi transporta, i takozvani lokalni materijali iz fabrika u prečniku od 805 kilometara. U zelenim zgradama, primera radi, za toalete se koristi kišnica ili voda iz bunara.
Zdanja, koja konkurišu za sertifikat zelene gradnje u Srbiji ocenjuju se trenutno po internacionalnom LID protokolu. Krajnji korisnik zelene zgrade, kako tvrdi Marija Golubović, ima garanciju da je zdanje dobro projektovano, sagrađeno i da ugrađeni materijali povoljno utiču na zdravlje, kao i da će troškovi eksploatacije biti manji u proseku za osam odsto.
Prema predviđanjima, u 2013. godini 94 odsto svetske građevinske industrije biće angažovano u zelenoj gradnji, a danas je reč o 54 odsto.
Poziv privrednicima
Savet zelene gradnje Srbije pozvao je, povodom obeležavanja Svetske nedelje zelene gradnje, privrednike da podrže neminovnu transformaciju domaće građevinske industrije ka ekološkoj gradnji. Od 23. do 25. februara naredne godine u Beogradu će biti organizovan i međunarodni sajam zelene gradnje uz podršku Svetskog saveta.