Zaštitna zona oko skladišta municije Vojske Srbije, zbog koje je na oko 120 hektara u širem centru Valjeva bila zabranjena gradnja sa kilometar i po, smanjena je na 350 metara u poluprečniku. Zbog toga, u tom delu grada ubuduće će moći da se gradi, ali i da se legalizuje više od 1.000 objekata. Višegodišnji problem rešen je kompromisom sa Ministarstvom odbrane, koje skladište neće izmestiti van grada, ali je iz njega tokom novembra i decembra prošle godine odnet deo municije, a zaštitni grudobrani su ojačani. Gradske vlasti podsećaju da je problem nastao proteklih godina, kada je reorganizacijom Vojske Srbije i gašenja pojedinih jedinica u vojni kompleks „Boričevac - Belo Polje“ bila uskladištena veća količina ubojnih sredstava. U zaštitnoj zoni vojnog kompleksa praktično je bilo 120 hektara privatnog zemljišta, gde nije bila moguća izgradnja i legalizacija. Ranije izdate dozvole za gradnju novog obdaništa i osnovne škole formalno ne važe, jer su objekti u zoni zaštite.
Zaštitna zona oko skladišta municije Vojske Srbije, zbog koje je na oko 120 hektara u širem centru Valjeva bila zabranjena gradnja sa kilometar i po, smanjena je na 350 metara u poluprečniku.
Zbog toga, u tom delu grada ubuduće će moći da se gradi, ali i da se legalizuje više od 1.000 objekata.
Višegodišnji problem rešen je kompromisom sa Ministarstvom odbrane, koje skladište neće izmestiti van grada, ali je iz njega tokom novembra i decembra prošle godine odnet deo municije, a zaštitni grudobrani su ojačani. Gradske vlasti podsećaju da je problem nastao proteklih godina, kada je reorganizacijom Vojske Srbije i gašenja pojedinih jedinica u vojni kompleks „Boričevac - Belo Polje“ bila uskladištena veća količina ubojnih sredstava.
- U zaštitnoj zoni vojnog kompleksa praktično je bilo 120 hektara privatnog zemljišta, gde nije bila moguća izgradnja i legalizacija - kaže Zoran Jakovljević, gradonačelnik.
- Ranije izdate dozvole za gradnju novog obdaništa i osnovne škole formalno ne važe, jer su objekti u zoni zaštite. Ministarstvo odbrane nudilo nam je da otkupimo kasarnu „Kadinjača“, a da smo je uzeli ništa na toj lokaciji ne bismo mogli da radimo, jer je i ona bila u zaštitnom pojasu.
Zbog ove zone bila je onemogućena gradnja u mesnim zajednicama „Brđani“ i „Krušik“, ali i širem centru Valjeva nadomak ekskluzivne poslovne BID zone. Tako je četvrtina grada na Kolubari bila je pod svojevrsnom „vojnom“ zabranom gradnje.
- Proširenje zaštitne zone u gradskom jezgru, rizik od potencijalnih eksplozija, a naročito takav događaj u vojnom skladištu u Paraćinu, samo su povećavali strah i uznemirenje građana - kaže Jakovljević.
- Tu nije bila dozvoljena ni kupoprodaja zemlje.
Zaštitna zona sada obuhvata najviše 200 objekata, koji zbog toga neće moći da budu legalizovani. Mirjana Medulović, načelnica Odeljenja za urbanizam ističe da će zahtevi vlasnika za legalizaciju koji to zbog zone zaštite nisu mogli da učine, biti rešavani što je brže moguće.
- Bili smo suočeni sa jednim od najvećih bezbednosnih problema grada koji je rešen krajem prošle godine, ugovorom sa Ministarstvom odbrane - kaže gradonačelnik Jakovljević.
Magacin
Vojni magacin municije, odnosno kompleks „Boričevac - Belo polje“ sagrađen je pre Drugog svetskog rata, a aprila 1941. godine bio je dignut u vazduh. Posle Drugog svetskog rata skladište je obnovljeno, ali se prema njemu i grad širio. Privatne kuće od magacina tako danas deli samo - žičana pletena ograda.