Od davanja u zakup svih poslovnih prostora kojima raspolaže Republička direkcija za imovinu Srbije, država je prošle godine zaradila tačno 214.581.877,61 dinar. Međutim, nisu svi zakupci bili revnosni, pa je zbog dugovanja pokrenuto čak 30 sudskih sporova. Tačan iznos neplaćenih kirija teško je utvrditi. Kada zakupac ne plaća redovno zakupninu, Direkcija raskida sa njim ugovor, posle čega preko Republičkog javnog pravobranilaštva pokreće sudski postupak za prinudno iseljenje, naplatu zakupnine i naplatu sudskih i drugih troškova. Od nešto više od skoro 90 zakupaca, trećina njih našla se na ulici. Tokom prošle godine Direkcija je objavila tri oglasa radi davanja u zakup slobodnih poslovnih prostora. Na osnovu toga zaključeno je 11 ugovora. Početna cena zakupa ne može biti niža od tržišne, pa se cena po kvadratu za poslovni prostor u Beogradu utvrđuje u skladu sa Odlukom o utvrđivanju zakupnina za poslovni prostor.
Od davanja u zakup svih poslovnih prostora kojima raspolaže Republička direkcija za imovinu Srbije, država je prošle godine zaradila tačno 214.581.877,61 dinar.
Međutim, nisu svi zakupci bili revnosni, pa je zbog dugovanja pokrenuto čak 30 sudskih sporova. Tačan iznos neplaćenih kirija, kako kaže direktor Direkcije Bratislav Pejković, teško je utvrditi.
Kada zakupac ne plaća redovno zakupninu, Direkcija raskida sa njim ugovor, posle čega preko Republičkog javnog pravobranilaštva pokreće sudski postupak za prinudno iseljenje, naplatu zakupnine i naplatu sudskih i drugih troškova. Od nešto više od skoro 90 zakupaca, trećina njih našla se na ulici. Tokom prošle godine Direkcija je objavila tri oglasa radi davanja u zakup slobodnih poslovnih prostora. Na osnovu toga zaključeno je 11 ugovora.
Početna cena zakupa ne može biti niža od tržišne, pa se cena po kvadratu za poslovni prostor u Beogradu utvrđuje u skladu sa Odlukom o utvrđivanju zakupnina za poslovni prostor.
Tako je, na primer, cena kvadrata za poslovni prostor u ekstrazoni 906,30 dinara. Na osnovu te početne cene, ponuđači izlaze sa javnim ponudama. Kriterijum za izbor najpovoljnijeg ponuđača je najbolja visina zakupnine.
Zato se prosečna cena zakupa, objašnjavaju u Direkciji, ne može precizno utvrditi, s obzirom na to da ona u postupku izbora najboljeg ponuđača može ostati na početnoj, ali i višestruko premašiti početni iznos.
U praksi se događa da je cena zakupa koju zakupac plaća u drugoj zoni ponekad veća od one u ekstrazoni.