Nekretnine - Srbija

Vraća se oduzeta imovina

Imovina koja je svojevremeno oduzeta po raznim osnovama, a trenutno se nalazi u državnom vlasništvu, biće vraćena bivšim vlasnicima iduće godine.

Ukoliko vraćanje nepokretnosti ne bude moguće fizički, zamene nekom drugom imovinom približne vrednosti neće biti. Tako će svi, kojima imovina iz nekog razloga ne može fizički da se vrati ili je u međuvremenu privatizovana, biti finansijski obeštećeni, ali tek od 2014. godine.

Goran Radosavljević, predsednik Radne grupe za izradu Nacrta zakona o restituciji, kaže da je pripremljen nacrt zakona o restituciji i da će tokom leta biti na javnoj raspravi, a nakon nje u septembru bi trebalo da se nađe u Skupštini Srbije.

– Biće vraćena sva oduzeta imovina, poljoprivredno zemljište, šume, izgrađeno i neizgrađeno građevinsko zemljište, stambene jedinice, ali samo ukoliko je to moguće. Kod svih ovih kategorija postoje jasno definisani izuzeci kada se zakon ne primenjuje – objašnjava Radosavljević.

Prema njegovim rečima, imovina koja je privatizovana neće moći da bude predmet restitucije, već samo finansijskog obeštećenja. Ono će biti regulisano kroz obveznice, odnosno donošenjem novog zakona o njihovom emitovanju, koje će se po modelu vraćanja stare devizne štednje vraćati u roku od 10 do 15 godina. Plan radne grupe je da godišnje ne bude utrošeno više od 100 miliona evra.

Međutim, bivši vlasnici ili njihovi naslednici moraće ponovo da podnesu zahteve za vraćanje imovine. S tim što, naglašava naš sagovornik, može da se podigne već poslata dokumentacija koja se nalazi kod Direkcije za imovinu.

– Dokumentacija mora da bude potpuna. To će biti regulisano zakonom, a sve s ciljem da se dokaže vlasništvo nad imovinom – dodaje Radosavljević.

Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju, kaže da država ima dovoljno poljoprivrednog i građevinskog zemljišta da obešteti skoro sve bivše vlasnike.

 – Zadovoljni smo predlogom radne grupe da se bivšim vlasnicima vrati imovina koja je u vlasništvu države. Republička direkcija za imovinu popisala je samo 137.109 hektara poljoprivrednog zemljišta, a prema podacima Uprave za poljoprivredno zemljište, država izdaje u zakup 424.000 hektara najkvalitetnijeg obradivog zemljišta. Poljoprivredno zemljište se izdaje u zakup na maksimum tri godine i zato će prilikom povraćaja te imovine biti i najmanje problema. Takođe, i neizgrađeno građevinsko zemljište može da se vrati u naturi, a ne bi trebalo da budu sporne ni one parcele koje su izdate u zakup na 99 godina jer, umesto lokalnim samoupravama, zakup može da se plaća starom-novom vlasniku – navodi Antić.

On kaže da nije sporno ni to što neće biti vraćena imovina koja je u međuvremenu privatizovana. Problem je, prema njegovim rečima, što je deo oduzete imovine nezakonito privatizovan i u tim slučajevima trebalo bi da budu raskinuti kupoprodajni ugovori i imovina vraćena bivšim vlasnicima.

On se, međutim, ne slaže sa odlukom o ukidanju supstitucije, odnosno zamene imovine koja fizički ne može da bude vraćena nekom drugom nekretninom približne vrednosti.

– U slučajevima kad se potražuju stanovi i kuće, na šta se odnosi samo nekoliko procenata od ukupno podnetih prijava za vraćanje oduzete imovine, takođe smatramo da država ima dovoljno imovine da obešteti i te vlasnike – ističe Antić.

Branislav Trajković, potpredsednik Srpske lige za restituciju, rekao je Tanjugu da nacrt zakona o restituciji predviđa da se u naturi vrati minimalna količina imovine – poslovni prostor u državnoj svojini ili koje država koristi i rentira, neizgrađeno građevinsko zemljište i poljoprivredno zemljište i šume.

Ostale nepokretnosti, kao što su prodati stanovi, izgrađeno građevinsko zemljište, poslovni prostor koji je kroz privatizaciju prebačen na treća lica, nadoknađivaće se obveznicama ograničene vrednosti i ne zna se kada, dodao je Trajković i naglasio da je restitucija pravnih lica - preduzeća, banaka, zadruga potpuno izostavljena.