Nekretnine - Srbija

Za četiri meseca do građevinske dozvole

Na građevinsku dozvolu investitori u Beogradu ne čekaju duže od 130 dana.

Do te računice Milan Vuković, gradski sekretar za urbanizam, došao je tako što je ukrstio podatke o tome kada su zahtevi za taj dokument podneti i kada su izdati, a iz sekretarijata kojim rukovodi od septembra 2009. godine do danas izašlo je 135 građevinskih dozvola od 283 zahteva. Vukovićev rezultat daleko je bolji nego što pokazuje prošlogodišnji izveštaj Svetske banke prema kojem se na isti papir u Beogradu čekalo gotovo godinu dana, pet meseci duže nego 2008.

On ne želi da polemiše sa Svetskom bankom jer, kaže, njen izveštaj cilja na državne, a ne lokalne institucije.

– U prosek od 130 dana za izdavanje dozvole uključen je i rad administracije koja obrađuje zahteve, vreme za otklanjanje nepravilnosti ili za dopunu dokumentacije. To ne znači da je mojim ljudima potrebno toliko vremena za obradu papira. Dozvole su se dobijale i za dva dana, a nije mali broj ni onih koje su iz ovog sekretarijata izašle u zakonski predviđenom roku od osam do 15 dana, ali uslov je bio da investitor ima svu propisanu dokumentaciju – tvrdi Vuković.

Dozvole se sada brže izdaju, kaže Vuković, jer je Zakon o planiranju i izgradnji iz 2009. godine, zbog čije je primene Beograd često bio na tapetu resornog ministra, konačno zaživeo. Povoda za kritiku ministar Oliver Dulić je imao jer je u aprilu 2010, sedam meseci od usvajanja zakona, u Beogradu izdata samo jedna građevinska dozvola, i to za vetrogenerator. Opravdanja da su tada pravilnici nedostajali nisu mogla da uteše ministra jer su se u drugim gradovima Srbije građevinske dozvole izdavale. Sekretarijat je dugo bio na lošem glasu zbog neefikasnosti, investitori su se žalili na zastoj u izdavanju dozvola i raznolika tumačenja zakona, a spekulisalo se i da je problem političke prirode. Sve oblike, kako kaže, „specijalnog rata” protiv njega Vuković je izdržao „zahvaljujući širokim plećima” i tvrdi da investitori sada konačno mogu da osete blagodeti zakona.

– U početku je bilo nervoze jer se očekivao gotov proizvod koji preko noći mora da zaživi. Kako smo mogli 12. septembra 2009. godine da izdamo lokacijsku dozvolu kada nije bilo pravilnika, ni zahteva? Zakon je smanjio procedure, broj dokumenata za izdavanje dozvola i od aprila prošle godine,usvajanjem izmena i dopuna zakona, otklonjene su sve nedoumice oko tumačenja. Do kraja godine Beograd će biti pokriven planskim dokumentima tako da će i ta prepreka za lokacijske i građevinske dozvole biti otklonjena – izričit je Vuković.

Utemeljenost tvrdnji Vuković obrazlaže time da je krajem prošle godine Upravna inspekcija ocenila da je efikasnost sekretarijata 92 odsto.

– To je dokaz svim nevernim Tomama da se predmeti rešavaju u zakonski utvrđenim rokovima. Za tri godine i četiri meseca, koliko sam na ovoj funkciji, primili smo 45.260 predmeta od čega su 44.523 rešena – naglašava gradski sekretar za urbanizam.

Na osnovu dozvola izdatih prema novom ali i starom zakonu, u periodu od tri godine i četiri meseca, koliko Vuković sedi u fotelji gradskog sekretara, u Beogradu može da se zida oko 1.700.000 kvadrata stambenog i poslovnog prostora.

– To su gotovo dve milijarde evra obrta u građevinarstvu u čistoj proizvodnji. Ali od ekonomske računice investitora zavisi kada će početi da grade i mi na to ne možemo da utičemo. Kriza je smanjila investicije, ali je sigurno i iskristalisala ko su ozbiljni graditelji, a ko mešetari – smatra Vuković.

Ne stiče se utisak da se mnogo gradi u prestonici?

– To što se ne gradi u mojoj ulici ne znači da je tako i celom gradu. Samo na osnovu izdatih dozvola u decembru i novembru prošle godine sada može da se zida oko 200.000 kvadrata stambenog i poslovnog prostora – odgovara Vuković.