Nekretnine - Srbija

Zamrzla stanogradnja

Pro­da­ja sta­no­va u Sr­bi­ji je go­to­vo za­mr­la. Još se gra­di i ne­što de­ša­va je­di­no na me­stu biv­še ka­sar­ne „Ste­pa Stepanović” u Be­o­gra­du.

Dr­ža­va je kao in­ve­sti­tor tog kom­plek­sa us­pe­la da u pro­te­kla dva me­se­ca na­đe kup­ce za 326 sta­no­va. Van „Ste­pe Ste­pa­no­vi­ća”, kri­za dr­ma gra­di­telj­stvo, jer je u istom pe­ri­o­du, pre­ma poda­ci­ma Pri­vred­ne ko­mo­re Sr­bi­je, u Be­o­gra­du pro­da­to sve­ga dva­de­se­tak go­to­vih stam­be­nih jedi­ni­ca. Pro­šle go­di­ne je u glav­nom gra­du sa­gra­đe­no 1.610 sta­no­va ma­nje ne­go 2008, ka­da je po­če­la glo­bal­na bes­pa­ri­ca. Na to će, ve­ru­ju sa­go­vor­ni­ci „Po­li­ti­ke”, kao so na ra­nu pa­sti odluka Na­rod­ne ban­ke da uve­de 20 od­sto uče­šća za stam­be­ne kre­di­te.

Upr­kos sve ma­njoj grad­nji i po­tra­žnji sta­no­va, pa­du ce­ne kva­dra­ta i do 30 od­sto u od­no­su na 2008. go­di­nu, upu­će­ni u tr­ži­šte sma­tra­ju da no­vog po­jef­ti­nje­nja ne­kret­ni­na ne­će bi­ti. A red za stam­be­ne kre­di­te bi­će sve kra­ći.

Tvrd­nju, da se in­ve­sti­to­ri­ma ne is­pla­ti da do­dat­no sni­ze ce­ne, Ne­delj­ko Ma­li­no­vić, di­rek­tor agen­ci­je za ne­kret­ni­ne „Le­gat”, ob­ja­šnja­va či­nje­ni­com dasu oni svo­je pro­jek­ci­je pra­vi­li pre kri­ze, ka­da su tro­ško­vi grad­nje i po­tra­žnja bi­li veći, ali i pro­fit de­blji.

– Pred­u­zi­ma­či, ko­ji su pre tri go­di­ne za­po­či­nja­li pro­jek­te na Vra­ča­ru, u za­me­nu za plac vla­sni­ci­ma udže­ri­ca, da­va­li su 30 od­sto iz­gra­đe­nih kva­dra­ta. Ali ta­da je kva­drat bio 3.000 evra, a sa­da je 2.000 i opet ne mo­gu da ga pro­da­ju. Gomi­lu obje­ka­ta ko­ji su za­po­če­ti, bes­pa­ri­ca je za­u­sta­vi­la ili od­lo­ži­la. Sa­da se ma­hom po­di­žu oni ko­ji su do­bi­li dozvole po sta­rom za­ko­nu – is­ti­če Ma­li­no­vić.

Naj­dra­stič­ni­ji pad ce­na ose­ti­le su ne­po­kret­no­sti, či­ja je vred­nost pre kri­ze bi­la na­du­va­na, dok su one re­al­ni­je pojeftini­le do 20 od­sto, tvr­de upu­će­ni. Ni to za ve­ći­nu gra­đa­na ni­je ute­ha, jer im je ma­la ku­pov­na moć, a me­ra NBS-ajoš jed­na ote­ža­va­ju­ća okol­nost, sma­tra Ma­li­no­vić.

– Bes­pa­ri­ca du­go tra­je i lju­di su i do sa­da ima­li pro­blem da obez­be­de 10 od­sto uče­šća, ali su do nje­ga lak­še do­la­zi­li ta­ko što su po­zajm­lji­va­li od rod­bi­ne ili pri­ja­te­lja. Me­đu­tim, sa­da za stan od 100.000 evra tre­ba 20.000 evra uče­šća, što je da­le­ko te­že zaj­mi­ti, a ka­mo­li ušte­de­ti. Mo­žda će ve­će uče­šće mo­ći da pod­ne­su kup­ci u unu­tra­šnjo­sti Sr­bi­je, jer, na pri­mer, u Čač­ku za 40.000 evra mo­že da se ku­pi tro­so­ban stan, a za te pa­re u Be­o­gra­du sa­mo gar­so­nje­ra – ka­že Ma­li­no­vić.

Ko ima no­vac da pa­za­ri stan, on će ga uze­ti na kre­dit ili za keš i ni­je to­li­ko va­žno da li je uče­šće 10 ili 20 od­sto, mišlje­nja je Go­ran Mi­lo­va­no­vić, teh­nič­ki di­rek­tor gra­đe­vin­skog pred­u­ze­ća „Rat­ko Mi­tro­vić – De­di­nje”.

– Pla­te je­dva na­mi­če­mo iako smo ih sma­nji­li za 25 od­sto. Po­sao je pre­po­lo­vljen, kon­ku­ren­ci­ja ve­li­ka. Za­to smo prinu­đe­ni da spu­šta­mo ce­ne iz­vo­đe­nja ra­do­va da bi­smo do­bi­ja­li po­slo­ve. Ra­ni­je smo ima­li pro­fit iz­me­đu šest i de­set od­sto, a sa­da če­ti­ri, pet od­sto. Po­sled­njih go­di­na pri­sta­je­mo da za­ra­da bu­de nu­la sa­mo da ne bi­smo sta­vi­li ključ u bra­vu – ka­že Mi­lo­va­no­vić.

Uko­li­ko ne bu­de ve­li­kih pri­vat­nih in­ve­sti­ci­ja za mno­ge gra­đe­vin­ske fir­me, ta op­ci­ja ne­će bi­ti is­klju­če­na.

Ve­li­ki broj pred­u­ze­ća ni­je li­kvi­dan i za­to što ne­ma­ju olak­ši­ce po­put onih u Hr­vat­skoj, gde iz­vo­đa­či PDV-apla­ća­ju po na­pla­ti, po­ža­lio se Dra­gan Kop­ča­lić, di­rek­tor GP „Mon­te­ra”.

– Kod nas je ap­surd­na si­tu­a­ci­ja da iz­vo­đa­či ra­do­va po za­vr­še­noj si­tu­a­ci­ji, fa­zi po­sla, pla­ća­ju dr­ža­vi PDV od 18 od­sto. Do­tle su in­ve­sti­to­ri po­re­za oslo­bo­đe­ni čim pot­pi­šu si­tu­a­ci­ju. I ni­ko nam ne ga­ran­tu­je da će nam in­ve­sti­tor pla­ti­ti za go­di­nu, dve. Čak i ka­da je dr­ža­va ula­gač, a mi iz­mi­ri­li po­rez, ona nam du­gu­je za za­vr­še­ni po­sao – is­ti­če Kop­ča­lić.

„Za­što bi sa­da in­ve­sti­to­ri ula­zi­li u ri­zi­čan po­sao iz­grad­nje ka­da ka­pi­tal mo­gu da sta­ve u ban­ku i ubi­ra­ju ka­ma­te ume­sto da zi­da­ju i pri tom ni­su si­gur­ni ho­će li bi­ti ku­pa­ca – pi­ta se Kop­ča­lić.

Ako su se iz­vo­đa­či od­re­kli de­la ko­la­ča, a ka­ko ka­že Mi­lo­va­no­vić, ce­na gra­đe­vin­skih ra­do­va se go­di­na­ma dra­stič­no ne me­nja iiz­no­si oko 500 evra po kva­dra­tu, in­ve­sti­to­ri bi tre­ba­lo da se, ba­rem pri­vre­me­no, po­mi­re sa či­nje­ni­com da ne mo­gu, kao pre če­ti­ri go­di­ne, da ra­ču­na­ju na vi­še od 50 od­sto za­ra­de. Pre­ma ra­ču­ni­ci Mi­lo­va­no­vi­ća, na ce­nu radova po­treb­no je još 800 evra da bi se kva­drat sa­zi­dao. U to ula­ze tro­ško­vi pri­ba­vlja­nja ze­mlji­šta, pro­jek­to­va­nje, ko­mu­nal­ni pri­ključ­ci, ce­na ka­pi­ta­la, na­kna­da za ure­đi­va­nje grad­skog gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta. Ta­ko se do­la­zi do 1.300 evra za iz­gra­đe­ni kva­drat u Be­o­gra­du.

– Sve vi­še od to­ga je pro­fit i ni­je ja­sno ko­me on ide. Si­gur­no je – ne ide, je­di­no, in­ve­sti­to­ru. Ako pro­jek­tant naplaćuje 34 evra za kva­drat, a nje­gov ko­le­ga tro­stru­ko ma­nje, ne zna­či da je on bo­lji. Reč je o to­me da on lak­še do­đe do do­zvo­le, br­že pri­ba­vi sa­gla­sno­sti, što pro­jek­tant­ske ku­će na­pla­ću­ju kroz pro­je­kat – ob­ja­šnja­va Mi­lo­va­no­vić.

Pre­ma br­zi­ni iz­da­va­nja do­zvo­la, na li­sti Svet­ske ban­ke, Sr­bi­ja se na­la­zi na 176 me­stu od 183 ze­mlje. To je pad za dva me­sta u od­no­su na pro­šlu go­di­nu. Da su pro­ce­du­re za do­bi­ja­nje do­zvo­la, ali i kre­di­ta i da­lje du­ge, po­tvr­đu­je Goran Ro­dić, se­kre­tar Udru­že­nja za gra­đe­vi­nar­stvo Pri­vred­ne ko­mo­re Sr­bi­je.

– Udvo­stru­ča­va­njem nov­ča­nog ulo­ga za po­di­za­nje kre­di­ta, tra­žnja go­to­vo da je za­mr­la. Za­u­sta­vlja se iona­ko ma­la iz­grad­nja sta­no­va, a bez nje ne­ma po­kre­ta­nja gra­đe­vin­ske in­du­stri­je. Na tr­ži­šte Sr­bi­je ove go­di­ne bi­će is­po­ru­če­no sve­ga 1.200 sta­no­va, dok će bli­zu 10.000 osta­ti ne­za­vr­še­no – pro­ce­nju­je Ro­dić.