Zelena gradnja štedi

Bez autora

Nov 27 2011

Srbija troši trećinu više energije za grejanje od evropskog proseka. Jedan od razloga je što je skoro 90 odsto zgrada u Srbiji energetski neefikasno, odnosno građene su tako da rasipaju energiju. Zelena gradnja doprinosi smanjenju 40 odsto potrošnje vode, za trećinu smanjuje emisiju ugljen-dioksida, za 70 odsto umanjuje količine otpada i do 50 odsto smanjuje potrošnju električne energije. Način gradnje će se moguće promeniti ako bude sluha za entuzijaste poput pobednika studentskog konkursa "Urbane oaze", za najbolje idejno rešenje zelenih krovova i vertikalnih bašti. Vertikalnu baštu studenti su zamislili na zgradi pošte u Zmaj-Jovinoj ulici, a zeleni krov na Domu omladine. Ovim sistemom se vazduh dodatno čisti i bolja je termoizolacija. Ta površina zelenog krova služiće da smanji gubitke energije, da se, prosto, bolje izoluje i zimi i leti. Jedna od ideja jeste i osvežavanje prostora na aerodromu pomoću algi. Postoji sistem uzgajanja algi, od svetlosti i ugljen-dioksida koji ispuštaju putnici, koji se postavi na plafon.

Takozvane "zelene zgrade" manji su potrošači energije. Njihova gradnja je za 10 do 20 odsto skuplja, ali dugoročno isplativija.

Srbija troši trećinu više energije za grejanje od evropskog proseka. Jedan od razloga je što je skoro 90 odsto zgrada u Srbiji energetski neefikasno, odnosno građene su tako da rasipaju energiju.

Zelena gradnja doprinosi smanjenju 40 odsto potrošnje vode, za trećinu smanjuje emisiju ugljen-dioksida, za 70 odsto umanjuje količine otpada i do 50 odsto smanjuje potrošnju električne energije.

Način gradnje će se moguće promeniti ako bude sluha za entuzijaste poput pobednika studentskog konkursa "Urbane oaze", za najbolje idejno rešenje zelenih krovova i vertikalnih bašti. Vertikalnu baštu studenti su zamislili na zgradi pošte u Zmaj-Jovinoj ulici, a zeleni krov na Domu omladine.

"Ovim sistemom se vazduh dodatno čisti i bolja je termoizolacija", kaže Mina Radić, student arhitekture Univerziteta "Union".

"Ta površina zelenog krova služiće da smanji gubitke energije, da se, prosto, bolje izoluje i zimi i leti", kaže Željko Ivković, student Arhitektonskog fakulteta.

Jedna od ideja jeste i osvežavanje prostora na aerodromu pomoću algi.

"Postoji sistem uzgajanja algi, od svetlosti i ugljen-dioksida koji ispuštaju putnici, koji se postavi na plafon. Alge koriste to da bi rasle, samim tim osvežavaju taj prostor i uz upotrebu savremenih tehnologija taj prostor može i da se osvetli. Služi za osvežavanje prostora i pročišćavanje vazduha", kaže Vukašin Nikolić, student Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Skuplja, ali isplativa gradnja

Prema zapadnim studijama, zelena gradnja je skuplja za 10 do 20 odsto, ali je dugoročno isplativa.

"Mi snažno podržavamo inicijativu i predlažemo da sve postojeće zgrade koje čine 85 posto stambenog fonda u Srbiji prilikom rekonstrukcije, adaptacije, da se na njima obavezno primene mere energetske efikasnosti. I sigurni smo da će bar 30 odsto energije na taj način biti ušteđeno", kaže Bojan Kovačić, Agencija za energetsku efikasnost Srbije.

U svetu je ispunjavanje standarda energetske efikasnosti obavezan preduslov da bi se nešto gradilo.

"Stanari su voljni da plate veću cenu da bi živeli u zelenoj zgradi. Oni cene niže operativne troškove zbog efikasnog korišćenja energije kao i vode, kao i bolji ekološki kvalitet unutar zgrade i australijska regulativa to podstiče", kaže Australijanac Marlon Kobaker.

Ukoliko je zgrada građena po principima održive gradnje, što je, na neki način, povratak prirodi na savremen način, ona će duže trajati, a kako su pokazala istraživanja, oni koji žive u zelenoj zgradi, za trećinu su zdraviji.