Poljoprivreda - Srbija

Biće maka za čuvenu štrudlu

Dok su ratari iz okoline Zrenjanina zadovoljni prinosom i otkupnom cenom na veliko, uzgajivači ove uljarice i lekovite biljke iz južnobanatske opštine Kovačica, koji većinom rade za izvoz u EU, ove godine ne mogu da se pohvale ni jednim ni drugim parametrom.

Lider u proizvodnji maka u Banatu, Ivan Števin iz Srpske Crnje, koji je, uz kukuruz, pšenicu i ostale ratarske kulture, mak jesenas posejao na 20 hektara, kaže da je prinos u granicama višegodišnjeg proseka. Kreće se od 800 do hiljadu kilograma po hektaru. I otkupna cena na domaćem tržištu je, kaže, zadovoljavajuća - dva evra po kilogramu.

- Pamtim i rodnije godine, kada sam po prinosu bio jedan od vodećih u Vojvodini. Sada je najvažnije da rod nije podbacio. Koliko znam, i kod drugih porodica iz Srpske Crnje, koje se bave ovom proizvodnjom, rod je u granicama proseka, što je dovoljno da mi kao proizvođači ne gubimo elan i energiju za naredna leta i nastavak tradicije gajenja maka na plodnoj banatskoj ravnici - kaže Števin, koji u rodnom selu mak sadi još od 1972, kada je njegov otac doneo seme iz Mađarske, a on kasnije nastavio porodičnu tradiciju i za pet decenija postao jedan od najvećih uzgajivača.

Situacija u južnom Banatu je potpuno drugačija. Sušna jesen i topao oktobar doprineli su da oko 30 odsto semena maka propadne, dok su jaki vetrovi i kiše u maju dodatno dotukli ovu kulturu.

- Nije kako smo očekivali. Klima je odradila svoje. Skinuli smo svega oko 700 kilograma po hektaru, što je čak 30 posto manje od proseka. Ne možemo da se nadamo ni dobroj ceni, jer se ona u Slovačkoj, gde kao poluproizvod prodajemo sav prinos, kreće od 1,6 do 1,7 evra po kilogramu. To je dovoljno samo da pokrijemo troškove proizvodnje. A lane je cena bila od 2 do 2,2 evra - kaže Mišo Hromčik iz sela Padina, čija se porodica uzgajanjem maka bavi od davnina, a izvozom od 2019. godine.

U Padini, u kojoj žive pripadnici slovačke nacionalne manjine, makom je posejano blizu 200 hektara oranica. Većina ratara ga, poput porodice Hromčik koja ima 30 hektara, uzgaja isključivo po EU standardima, koji su mnogo stroži od domaćih. Sav prinos dosad su prodavali poznatom kupcu iz Slovačke, koji im je obezbeđivao i seme i repromaterijal. Sada, međutim, moraju da vagaju gde će i kada prodati svoj rod.

- Češka i Slovačka se zajedno bave uzgojem maka. Lane su imali 26.000 hektara pod tom kulturom, a sada preko 40.000, što je uticalo i na formiranje inocene i na potrebu za našim makom - ističe Hromčik, napominjući da je lane u Slovačku izvezeno oko 75 tona maka sa banatskih polja.

Snabdevaju poslastičarnice

Uz karakterističnu banatsku štrudlu i nasuvo sa makom, ova uljarica se koristi i za pravljenje kolača i sladoleda, pa ratari iz Srpske Crnje direktno snabdevaju brojne elitne restorane, kafiće i poslastičarnice u Beogradu i Novom Sadu. Osim u konditorskoj industriji, mak ima primenu i u farmaciji, jer se iz njegovih čaura ekstrahuju alkaloidi, morfijum, kodein, papaverin...

Jeftinije od pšenice

Mak se poslednjih godina sve češće može videti na južnobanatskim poljima. Ratari kažu da se odlučuju za tu kulturu jer je jeftinija i sigurnija od uzgajanja pšenice.

- Da biste posejali jedan hektar potrebno je oko 300 kilograma pšenice, dok je za istu površinu potreban samo kilogram i po maka. Tu je naša zarada - kaže Hromčik.