Poljoprivreda - Srbija

Cena domaće maline zavisi i od toga koliko će koštati ukrajinska

Ovo je ukratko zaključak poslednjeg sastanka kome su, na poziv ministra poljoprivrede Aleksandra Martinovića, prisustvovali predstavnici Udruženja proizvođača maline „Vilamet” i nekoliko većih otkupljivača. Martinović je rekao da je rod maline ove godine podbacio, prema nekim pokazateljima čak i za 50 odsto, i da je realno da dođe do povećanja cene. – Bilo je različitih cena u opticaju, 300, 350 i 400 dinara. Nije realno da ja sad izlazim sa nekim konkretnim ciframa – istakao je Martinović.

Koliko će biti viša još nije poznato i moglo bi samo da se nagađa jer zavisi od brojnih faktora, a kako „Politika” saznaje od sagovornika dobro upućenog u stanje na tržištu, pre svega će zavisiti od cene koju će ponuditi Ukrajinci.

Među proizvođačima pominje se da je izvozna cena domaće maline 5,5 evra i da zbog toga očekuju bolji tretman od strane otkupljivača od trenutno ponuđenih 250 dinara za kilogram tog voća. Međutim, naš sagovornik kaže da su ovo čiste spekulacije jer ugovori još nisu finalizovani a pitanje je i koliko će ih strani kupci poštovati.

– Nema još jasnih naznaka kolika će biti krajnja cena. U realnosti deo robe će se možda i prodati po nešto višim cenama sve do avgusta, dok Ukrajinci ne izađu sa svojom cenom. A posle zašto bi neko kupovao od nas kada može da prođe jeftinije – ističe ovaj poznavalac svetskog tržišta i napominje da se već dugo u ovom poslu sa stranim kupcima sve svodi na to kako preko nelojalne konkurencije „ubiti” cenu srpske maline, koja je najkvalitetnija, a ceo sistem najbolje organizovan.

Smatra da će budućnost domaćeg malinarstva i prodatih količina u inostranstvu zavisti najviše koliko će konkurencija imati manje troškove rada u malinjacima. Kako kaže, mi smo izgubili taj glavni adut – jeftinu radnu snagu jer dve trećine iznosa odlazi na ljudski rad (pripremni radovi, troškove berača…). Ako je u Moldaviji, kako saznajemo, trenutna otkupna cena 1,3 evra a dnevnica berača 17 evra (kod nas 50) kalkulacija je jasna.

– Sa Ukrajinom, koja je u vanrednoj, ratnoj situaciji, još je gore. Oni uzgajaju polku i polanu, prodaju je Poljacima a onda se to dalje reeksportuje. Njihovi troškovi su praktično nula za repromaterijal, puštaju da malina raste, oberu to što mogu i zadovoljni su praktično šta god da prodaju – objašnjava i ističe da su velike zablude i da hladnjačari u Srbiji imaju ogromne zarade, jer se iz finansijskih izveštaja, javno dostupnih, može videti da su profitne stope u ovom sektoru od 1,5 do pet odsto. Prema rečima našeg sagovornika, mnogi hladnjačari u Srbiji su u lošoj finansijskoj situaciji pa tako zavisi koliko će moći da plate malinu ove godine. Napominje da je nekima od njih i ova cena visoka. Smatra da, ako se razmišlja o perspektivi malinarstava u Srbiji, trebalo bi ponuditi nešto viši iznos proizvođačima jer u suprotnom maline sledeće godine neće biti. Već sada se manjak i te kako oseća na tržištu, rekao je on.

I ministar Martinović istakao je da maline jednostavno nema u očekivanim količinama, tako da je realno da dođe do korigovanja cene naviše. Koliko će to biti moramo videti imajući u vidu i kretanje cene maline na evropskom tržištu pošto nismo mi jedini koji se bave proizvodnjom ovog voća. rekao je Martinović. Kako kaže, prvobitni dogovor je bio da početna cena bude 250 dinara za kilogram maline, a s obzirom na to da je ovogodišnji prinos prilično loš, ne samo u Srbiji već i u Poljskoj i Ukrajini, realno je da u narednom periodu dođe do povećanja cene maline. – Ekonomski indikatori postoje i mi ćemo u toku sledeće sedmice organizovati još jedan sastanak u Arilju. Videćemo kakve su cene na evropskom tržištu i onda ćemo ponovo otvoriti tu temu koja je važna, pre svega za proizvođače i da vidimo da li postoji prostor da se ta početna otkupna cena poveća – rekao je Martinović, a prenosi Tanjug. On je rekao da više od 50 odsto maline koja se ubere u Srbiji ide u izvoz i da se nalazimo u evropskoj i svetskoj areni u kojoj se to voće prodaje, kao i da je nezahvalno u ovom trenutku govoriti o konkretnoj ceni.

– Malinarstvo za Vladu Srbije nije samo grana privrede. Za nas je to i demografija i bezbednost. Činjenica da se malina proizvodi u zapadnoj Srbiji, da se naslanjamo na Bosnu i Hercegovinu, za nas malinarstvo predstavlja jednu stratešku granu poljoprivrede i nastojanje države da zadrži mlade ljude na selu, u Arilju, Ivanjici, Požegi, da ne idu svi u Beograd i da nam se ne isprazni ovaj deo zemlje – rekao je je ministar.