Poljoprivreda - Srbija

Crvljive jabuke i kvrgavo voće nisu organski proizvodi

Kako je pokazalo najnovije istraživanje najpoznatijeg američkog potrošačkog magazina „Konzjumer riport”, ostaci pesticida predstavljaju značajan rizik u otprilike 20 odsto od 59 uobičajenih namirnica koje su ispitivane tokom nekoliko godina. Hrana za koju se smatra da je visokorizična uključivala je konvencionalno uzgajan kelj, borovnice, krompir i paprike. Jabuke, grožđe, breskve, paradajz, spanać i celer bili su među artiklima koji se smatraju umerenim rizikom.

Istraživanje je pokazalo da organsko voće i povrće generalno ima znatno manje ostataka pesticida od konvencionalno uzgajane hrane. Međutim, čak i nekoliko organskih namirnica predstavljalo je određeni rizik. Na primer, uvezeni zeleni pasulj nosio je visok rizik, a domaći krompir umeren – što dovodi do pitanja kako su ovi organski usevi kontaminirani pesticidima visokog rizika koji nisu odobreni za organsku poljoprivredu.

Jasno je da je ovde reč o prevari potrošača na tom tržištu ili su pomenuti proizvodi bili lažno deklarisani kao organski. Jer, kako su objasnili domaći stručnjaci na sajtu „Srbija organika”, zaštita bilja u organskoj proizvodnji bazira se na minimalnoj upotrebi materija koje nisu poreklom sa farme. Suzbijanje bolesti, štetočina i korova je najveći problem sa kojim se sreću proizvođači u organskoj proizvodnji, jer nije dozvoljena upotreba sintetičkih hemijskih preparata koji se koriste u konvencionalnoj poljoprivredi.

– Zaštita bilja u organskoj proizvodnji ne podrazumeva samo prostu zamenu pesticida iz konvencionalne poljoprivrede pesticidima koji su dozvoljeni u organskoj. U pitanju je jedan kompleksan sistem kontrole štetnih organizama koji se oslanja pre svega na preventivne mere, kao i dozvoljene biološke mere propisane zakonom i pravilnicima o organskoj proizvodnji. Primena bio-pesticida samo je krajnja mera koja se primenjuje u okolnostima u kojima sve druge primenjene mere nisu dovoljno efikasne – navode stručnjaci.

Cilj zaštite bilja u organskoj proizvodnji je, naime, održavanje nivoa štetnih organizama ispod praga ekonomske štetnosti. Za ovdašnje potrošače najvažnije je kako da razlikuju organsku od konvencionalno proizvedene hrane. Organske poljoprivredne proizvode najčešće ne mogu da razlikuju vizuelno. Crvljive jabuke i kvrgavo voće je česta zabluda potrošača, koju neretko plasiraju i neki poljoprivredni proizvođači. Takvi proizvodi uglavnom nemaju veze sa organskim proizvodima, već bi se pre moglo reći da su to zapušteni, a u najgorem slučaju i pogrešno tretirani proizvodi (u pogrešno vreme ili sa pogrešnim pesticidima kao i neadekvatnim dozama).

Suština je da organski proizvodi često izgledaju reprezentativno po veličini i boji, mada to zavisi od mnogih drugih uslova (sortimenta, prirodnih i klimatskih uslova itd.), a miris i ukus su im često intenzivniji zbog povećanog sadržaja nekih materija kao i zbog korišćenja lokalnih, autohtonih sorti koje imaju takve karakteristike, a koje su poželjne u organskoj proizvodnji. Zbog toga potrošač mora da obrati pažnju na sledeće detalje. Ukoliko je domaći organski proizvod proizveden u skladu sa standardima ove vrste proizvodnje i u skladu sa zakonskom regulativom, proizvođač mora da na vidljivo mesto stavi nacionalnu oznaku koja garantuje da je proizvod sertifikovan.

Ukoliko proizvod nema ovu oznaku, već samo prefikse „bio”, „eko” ili „organsko”, to znači da nije kontrolisan i sertifikovan organski proizvod. Organski proizvodi koji su sertifikovani u skladu sa EU regulativom nose domaći logo i oznaku organskih proizvoda EU. Inače, postoje i poljoprivredni domaći biljni proizvodi koji su još uvek u takozvanom prelaznom periodu (koji obično traje od dve do tri godine, u zavisnosti od toga da li se radi o jednogodišnjim ili višegodišnjim biljnim vrstama), ali se već proizvode metodama organske poljoprivredne proizvodnje. Oni još uvek ne mogu da budu označeni kao organski i da se obeleže nacionalnim znakom. Oni se označavaju kao „proizvod iz perioda konverzije”.

Inače, kada je reč o konvencionalnoj proizvodnji koja je u Srbiji rasprostranjenija, kako je za naš list nedavno izjavio dr Milan Stević, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, ukoliko se pesticidi primenjuju stručno i pod nadzorom, oni ne mogu da budu opasni po zdravlje. Ovi preparati su kontrolisani i pitanje je samo adekvatne primene i savesti proizvođača. Ukoliko proizvođač ispoštuje sve te norme, količina pesticida u povrću i voću biće ispod maksimalne dozvoljene količine i nema razloga za brigu, jer će proizvod biti bezbedan za upotrebu.

Stručnjaci kažu da postoje opšte preporuke koje mogu da pomognu prilikom kupovine voća i povrća, a jedna od njih je da je kupovina ovih proizvoda sigurno bezbednija u supermarketima nego na pijacama i kod malih proizvođača. Razlog je to što se zna odakle je stiglo to povrće, a proizvođač je pre isporuke trgovcu dužan da sprovede analize, između ostalog i na ostatke pesticida. Kontrolu sprovodi i trgovac, što je dodatna potvrda da je ova hrana bezbedna.