Poljoprivreda - Srbija

Još se bere kineski kupus u Glogonju

U ovom severnom selu pančevačkog atara rade najpoznatiji povrtari, većina ih je već ušla u proizvodnju rasada, dok u gazdinstvu Marinković, pored standardnog asortimana, već desetak godina ne odustaju od proizvodnje takozvanog kineskog kupusa. Ta sorta je relativno retka na ovdašnjim parcelama, sasvim nepravedno, kaže Mirjana Marinković, jer se može meriti sa daleko popularnijim rođacima. Sezona mu počinje još krajem leta, a proteže se i tokom zime.

„Prošle godine skidanje kupusa smo završili ranije, a sada mu je ovo lepo vreme produžilo život na njivi. Zapravo, temperaturne razlike su presudne. Kineski kupus kada zahladi stane i ne pravi glavicu, a kako temperature porastu vegetacija se nastavi. Zato, zbog toplih zima poslednjih godina, naše parcele su još zelene, pa smo i dalje u povrtnjaku, mada sada stvarno možemo da kažemo da smo pri kraju. Posla imamo. Nova sezona se približava, ali mi ne proizvodimo sopstveni rasad, pa ćemo imati malu pauzu, dok ne počne sadnja u aprilu”, priča povrtarka iz Glogonja.

Marinkovići već desetak godina, pored ostalih kupusnjača, krompira i drugog povrća gaje i ovu egzotičnu vrstu uspešno, iako ona zahteva malo više pažnje u zaštiti nego domaći kupus. Iako odaje utisak nežnije građe, pa i da je osetljiviji na visoke temperature, koje su stalni pratilac proizvodnje, Mirjana kaže da nije tako. Treba mu standardna nega, uz redovno zalivanje zbog sve dužih suša.

„Mi smo odvojili oko tri lanca i dobro nam ide. Zabluda je da je to neki egzotični kupus, koji kod nas ne bi mogao da uspeva, a baš je suprotno. Dobro rađa, pa je i otporniji na vremenske uslove u odnosu na ovde najpopularnije domaće sorte bravo i potomak, jer ima nekoliko slojeva spoljnih listova koji se odbacuju, ali ga istovremeno i štite. Ipak, ova vrsta kupusa traži više angažovanja u zaštiti. Tu ne sme da se omane, mora biti redovna, a prskanje je postalo stalna potreba. Mi vodu vučemo pumpama sa oko 20 metara dubine, svaka bašta ih ovde ima i do sada nam se nije dogodilo da presuši. Zato, uprkos svemu, kupus odlično rađa, imali smo i glavice od pet kilograma, sada su manje, ali je kvalitet dobar”, napominje sagovornica.

Tržište su Marinkovići pronašli u Pančevu, Beogradu i u novije vreme u Obrenovcu, a najveće mušterije su Kinezi, velika zajednica, naročito u Pančevu, ali ovu vrstu kupusa uzima i konkurencija na pijaci, kako bi upotpunila asortiman. Košta 120 dinara, na veliko 70, i nešto je skuplji od domaćeg rođaka.

„U Pančevu konkretno imamo mnogo Kineza, a oni imaju drugačije navike u ishrani od nas. To nas je i nagnalo da počnemo da gajimo kineski kupus. Roba ide poznatim kupcima, koji uzimaju na veliko, od 500 kilograma do dve tone, a nešto malo ostavimo za pijacu, ali se na tezgi slabo prodaje. Kineski kupus je nešto između salate i kupusa i zgodan je jer može da bude samo salata, ali može i da se kuva. Od naših kineskih mušterija saznali smo da oni koriste celu glavicu sa korenom, može da posluži i za sarmu, za turšiju”, savetuje Mirjana Marinković.

Posle mladog krompira, najveći posao za glogonjske povrtare su kupusnjače, karfiol, brokule, kelj, keleraba, kelj pupčar, poznatiji kao prokelj.