Poljoprivreda - Srbija

Kajsija uveliko cveta, šljiva pustila pupoljke, ali sve to nije "normalno"

A sve to, kako kažu, rizik je za rod, pogotovo ako nas kao i lane zadese aprilski mrazevi.

Kako za „Blic“ kaže Jovan Milinković, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi, „ako je za dženariku uobičajeno da cveta krajem februara kao što se sada dešava, apsolutno nije normalno da nam šljiva već sada pušta pupoljak i bubri“.

Do 15. marta moguće cvetanje svih voćnih vrsta

- Jabučasto voće po pravilu bi trebalo kasnije da cveta, što mu je i karakteristika, najpre kruška, a potom jabuka i dunja. Od koštičavih vrsta koje imaju eksplozivnije cvetanje, šljiva je već počela da bubri, kajsija uveliko cveta, a videćemo šta će biti sa trešnjom i višnjom. U svakom slučaju, ako se nastavi ovako toplo vreme i visoke temperature za ovo doba godine, a predviđeno je takvo vreme do 15. marta, sve vrste će krenuti sa vegetacijom i cvetanjem – objašnjava Milinković.

Po njegovim rečima, najveći problem za sve voćke tenutno su noćne temperature koje ni trenutno a ni po vremenskoj prognozi neće padati ispod 10 stepeni Celzijusa, dok je, s druge strane, srednja vegetaciona temperatura oko 11 stepeni.

- Tako smo ušli smo period kada sokovi koji krenu u biljci više ne mogu da se zaustave, a dnevne temperature od 20 stepeni samo nastavljaju provociranje vegetacije. Mislim da ćemo imati jednu od najranijih godina cvetanja voća, bar u poslednjih 27-28 godina moje karijere. Jer, nama je najranije šljiva cvetala 20. marta i to krajem 90-tih godina prošlog veka, a sada imamo sve uslove da do cvetanja dođe mnogo ranije. S druge strane, poslednji prolećni mraz koji stvara najveću štetu voću javlja se u našim uslovima do 15 aprila. Znači imaćemo praktično ceo mesec, a šta će biti u periodu od 15. marta do 15. aprila je veliko pitanje – kaže naš sagovornik.

 Voće i voćari se nisu navikli na klimatske promene

Kako će koja voćna vrsta reagovati na nastavak ovog „zimskog proleća“, kako dodaje, videće se u narednih desetak dana. Milinković podseća da smo prošle godine imali velike štete na svim voćnim vrstama, takođe zbog ranijeg cvetanja, nakon čega je usledio aprilski mraz. Štete ove sezone ne mora da bude i ono što je sada zametnuto može da opstane ali, kako upozorava, „ako ne bude mraza, pogotovo jutarnjeg“.

- Jednostavno, ni naše voće ni proizvođači se nisu navikli na klimatske promene koje su neminovno stigle i poslednjih nekoliko godina se baš jasno ispoljavaju. Jer, pre dve decenije normalno je bilo da šljiva kao najzastupljenija voćna vrsta cveta oko 10. aprila. Samo pomeranje cvetanja za nekoliko dana je jako rizično za rod, a cvetanje mesec dana ranije je veoma opasno – ističe on.

 Voće i voćari se nisu navikli na klimatske promene

Kako će koja voćna vrsta reagovati na nastavak ovog „zimskog proleća“, kako dodaje, videće se u narednih desetak dana. Milinković podseća da smo prošle godine imali velike štete na svim voćnim vrstama, takođe zbog ranijeg cvetanja, nakon čega je usledio aprilski mraz. Štete ove sezone ne mora da bude i ono što je sada zametnuto može da opstane ali, kako upozorava, „ako ne bude mraza, pogotovo jutarnjeg“.

- Jednostavno, ni naše voće ni proizvođači se nisu navikli na klimatske promene koje su neminovno stigle i poslednjih nekoliko godina se baš jasno ispoljavaju. Jer, pre dve decenije normalno je bilo da šljiva kao najzastupljenija voćna vrsta cveta oko 10. aprila. Samo pomeranje cvetanja za nekoliko dana je jako rizično za rod, a cvetanje mesec dana ranije je veoma opasno – ističe on.

- Voćari su već uradili ono što je do njih. Rezidba je pri kraju, urađen je tretman posle rezidbe, što je dobro. Zasadi su pođubreni, spremni spremni su za kretanje vegetacije, ali ne tako rano što nas po svim pokazateljima očekuje. Od pomoći, ali ne previše, može biti krečenje debla i ramenih grana, što kretanje vegetacije može da odloži tek za nekoliko dana – kaže Jovan Milinković.

On zaključuje da klimatske promene definitivno upućuju na razmišljanje o gajenju nekih drugih voćnih vrsta koje do sada nisu bile zastupljene na našim prostorima.