Poljoprivreda - Srbija

Kako da unapredimo proizvodnju hrane od njive do ambalaže - inovatorima od 10.000 do milion evra pomoći

Njima je krovna evropska institucija za inovacije u naredne dve godine poverila mandat za rad na projektima srpskih istraživača. Osim finansijske pomoći, inovatori mogu da dobiju i mentorsku podršku kao i povezivanje sa svetskim kompanijama koje bi otkupile ili unapredile njihove projekte.

Svi koji imaju ideju da unaprede ili pojeftine proizvodnju hrane od njive, preko prerade, do ambalaže mogu da se prijave na  konkurs NALED-a.

Do sada je prijavljeno oko 16 projekata srpskih naučno-istraživačkih i razvojnih timova koji su dali rešenja za unapređenje zaštite bilja, navodnjavanja...

Projekat podrazumeva i podršku za test farme znači da su obezbeđena sredstva i za testiranje proizvoda na samom polju.

Todo Terzić, agroekonomista iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, rekao je za RTS da je Sajam poljoprivrede koji se trenutno održava u Novom Sadu dokaz da u Srbiji ima veoma mnogo onih koji su zainteresovani za inovacije i digitalizaciju agrara.

Dronovi, roboti, pametni senzori za očitavanje kvaliteta zemljišta...

"Ranijih  godina niste mogli da videte dronove, robote, pametne senzore za očitavanje kvaliteta zemljišta, za očitavanje nivoa vlažnosti u zemljištu. Sve je to ono što možemo da vidimo ovih dana. To nas jako raduje. Ono što smo uspeli da vidimo i čujemo od posetilaca je da postoji veliko interesovanje za nabavku ovih mašina i opreme. Vrlo pozitivna stvar i pohvalio bih Ministartvo poljoprivrede, koje planira i posticajne mere za nabavku takve opreme, za nabavku mehanizacije, za izgradnju i opremanje objekata", rekao je Terzić.

Naglasio je da je Evropska unija naš najznačajniji spoljno-trgovinski partner jer 50 odsto hrane izvozimo njima.

Istakao je da su inovacije najbolja šansa za povećanje prihoda od izvoza hrane jer u izvoznoj strukturi dominiraju primarni poljoprivredni proizvodi.

Regenerativna poljoprivreda - unapređena stara praksa

"U strukturi izvoza dominira sirovina, nekih 70 odsto. Upravo ove inovacije koje su usmerene na razvoj sektora, gde se cilja neka prerada, nova ambalaža, nova tehnologija, treba da unaprede sektor  koji će da izbaci neke skuplje proizvode, neke traženije proizvode koji će da nađu prostor i na evropskom tržištu, a svakako i na drugim tržištima, kaže Terzić.

Veoma je važno da se domaći agrar na inovativan način vrati starim praksama, poput regenerativne poljoprivrede, jer ona, kako kaže, uz minimalnu obradu zemljišta i uštede u energentima od čak 30 odsto daje gotovo iste ili veće prinose od konvencionalne proizvodnje.

Napomenuo je da je to bitna stavka Zelene agende EU koja kroz podizanje ekoloških standarda smanjuje ugljenični otisak, što će biti obaveza i domaćih proizvođača i transportera ukoliko žele da budu deo globalnih lanaca snabdevanja.