Poljoprivreda - Srbija

Kasni mraz naneo štetu i vinogradarima, prinos grožđa manji za oko 40 odsto

Kasni mraz "skresao" je ovogodišnji rod u proseku za oko 30 do 40 odsto. Neki zasadi vinove loze zbog niskih temperatura pretrpeli su totalnu štetu, pa će gazdinstva ostati praznih vinskih podruma od ove sezone.

Sreća u nesreći je, prema sudu redovnog profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, na katedri za vinogradarstvo Saše Matijaševića, što nije bilo frontalnog mraza.

- U prethodnom periodu prostrujala je hladna vazdušna masa, koja je napravila određene štete, a one su zavisile od ekspozicije terena gde su pozicionirani vinogradi, od nadmorske visine i svakako od dužine trajanja tog hladnog talasa - kaže ovaj stručnjak.

On je podsetio da su niske temperature u prethodnom periodu bile od minus dva, tri do čak minus pet ili šest stepeni Celzijusa, od čega zavise i štete koje su pretrpeli pojedini zasadi vinograda. Čak i oni koji su manje oštećeni, daće manji prinos.

- Mraz je oštetio sve, a ne samo mlade lastare koji su veoma osetljivi u toj fazi, jer su puni tečnosti i vode. Zato i niže temperature od minus pet koliko je bilo, mogu da na njima prozrukuju određene štete. Oštećenja su pretežno u vidu izmrzavanja lastara i cvasti - rekao je profesor.

Prema rečima Matijaševića, u ovom periodu nema razlike u otpornosti sorti vinove loze. Na pozne prolećne mrazeve, poput ovog što je pogodio našu zemlju, sve vrste su podjednako osetljive. Savet vinogradarima je da nakon pojave oštećenja od niskih temperatura, što pre urade rezidbu i da prekrate oštećene lastare do dela koji je zdrav i koji nije oštećen. Na taj način bi se inicirala brza pojava "zaperaka" koji će preuzeti ulogu glavnih lastara. Osim toga, obezbeđuje se adekvatna listna masa koja će obezbediti dalji život biljke i njenu pripremu za zimsko mirovanje.

- Niske temperature, osim na manji rod grožđa neće se odraziti na njegov kvalitet. Ako su cvasti neoštećene, prinos će se svakako javiti, kao i određeni kvalitet grožđa koji zavisi od ostatka vegetacije - naglasio je Matijašević.

Prema procenama profesora, Šumadija je region koji će pretrpeti najviše štete u smislu manjeg roda grožđa u ovoj godini, ali posledice će osetiti i region Istočne, ali u manjoj meri i pojedini delovi Centralne i Južne Srbije.

Kvalitet zavisi od proizvođača

Profesor Matijašević je objasnio da prinosi kod vinskih sorti variraju od sorte i od težnje proizvođača koji kvalitet vina žele da dobije.

- Za proizvodnju kvalitetnih vina prinosi obično variraju od nekih 6,5 do devet tona po hektaru. Za vina nešto nižeg kvaliteta, prinosi idu do 11 do 12 tona po hektaru. Kod internacionalnih sorti, koje su kod nas najzastupljenije prinosi između sedam, devet i 10 tona po hektaru - navodi stručnjak sa Poljoprivrednog fakulteta.