Poljoprivreda - Srbija

Manje površina pod kukuruzom i sojom na severu Vojvodine

Kukuruz, soja, suncokret, sirak, krmno bilje. Istorijski, poljoprivrednici su uglavnom prolećnu setvenu strukturu opredeljivali spram plodoreda i sejali one kulture koje su im donosile najveću dobit. Poslednjih godina to je izmenjeno. Katastrofalni lanjski prinosi uticali su na to da se poljoprivrednici opredeljuju za one useve koje će im u suvom ratarenju dati kakav - takav rod. I ova godina koja je na početku ukazuje na nastavak tog klimatskog trenda.

U januaru je vreme širom zemlje bilo neuobičajeno toplo. Tako je u ponedeljak, 27. januara zabeležen najtopliji dan u Beogradu u poslednjih 100 godina. Temperatura je iznosila čak 19,6 stepeni, deset stepeni više od normalne za ovaj period godine. Samo dan kasnije, 28. januara, Beograđani su doživeli najtopliji januarski dan u istoriji merenja, tačnije od davne 1888. godine, sa temperaturom od neverovatnih 21,4 stepeni Celzijusa. Istog dana, mesečni rekordi pali su širom zemlje – od Novog Sada preko Sremske Mitrovice do Kragujevca.

Robert Nemeš je regionalni predstavnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo za sever Vojvodine. Kaže da je, u skladu sa klimatskim ekstremima, većina zemljišta zasejana ozimim usevima, pšenicom i uljanom repicom, a da je malo parcela ostalo slobodno za prolećnu setvu.

Drugim rečima, na severu Vojvodine površine pod kukuruzom i sojom će biti značajno smanjene. Iako je zemljište u ataru Bečeja uz ono u Vrbasu i Srbobranu najkvalitetnije u Vojvodini, ugledni bečejski poljoprivrednik Nandor Kovač će za razliku od prethodnih godina soju potpuno izbaciti iz setvene strukture.

Naravno, razumeli ste da se Nandor Kovač šali na svoj račun pošto je lane po hektaru imao prinos soje od 500 kilograma po hektaru u odnosu na uobičajenih više od tri tone. Nažalost, smanjenje površina pod sojom je negativan trend u celoj državi. Statistika ukazuje na to da smo u trgovačkoj 2023/24., dakle od oktobra do oktobra, uvezli 100.000 tona soje, a u trgovačkoj 2024/25. smo tu količinu ispunili za samo tri meseca: u oktobru, novembru i decembru. Inače, soju smo najviše uvozili iz Hrvatske.