Monopol topi malinu

Bez autora
Jun 23 2010

Početna otkupna cena maline u Srbiji, u zavisnosti od regiona i klase, kreće se od 90 do 170 dinara po kilogramu. Hladnjačari tvrde da je ovo realna cena, dok proizvođači navode da je ovogodišnja cena niža nego prošle godine, iako se lani malina otkupljivala za 105 dinara. Ovakav stav obrazlažu skokom evra i drastično skupljim repromaterijalom, pa će, po njihovoj oceni, ponuđena otkupna cena biti čak niža i od proizvođačke. Rod maline u Poljskoj i Čileu, koji su nam bili najžešća konkurencija, ove godine je podbacio. I u našim malinjacima, zbog loših vremenskih prilika, situacija nije baš sjajna, odnosno, i pored toga što sada imamo 20 procenata više zasada nego lani, ocena je da će ovogodišnji rod biti na nivou prošlogodišnjeg, odnosno da će se u srpskim malinjacima ubrati oko 60.000 tona maline. Zaključak je da ovog voća neće biti dovoljno da podmiri potrebe svetskog tržišta i da će tražnja biti ogromna...

Monopol topi malinuPočetna otkupna cena maline u Srbiji, u zavisnosti od regiona i klase, kreće se od 90 do 170 dinara po kilogramu.

Hladnjačari tvrde da je ovo realna cena, dok proizvođači navode da je ovogodišnja cena niža nego prošle godine, iako se lani malina otkupljivala za 105 dinara. Ovakav stav obrazlažu skokom evra i drastično skupljim repromaterijalom, pa će, po njihovoj oceni, ponuđena otkupna cena biti čak niža i od proizvođačke.

- Rod maline u Poljskoj i Čileu, koji su nam bili najžešća konkurencija, ove godine je podbacio. I u našim malinjacima, zbog loših vremenskih prilika, situacija nije baš sjajna, odnosno, i pored toga što sada imamo 20 procenata više zasada nego lani, ocena je da će ovogodišnji rod biti na nivou prošlogodišnjeg, odnosno da će se u srpskim malinjacima ubrati oko 60.000 tona maline - rekao nam je Dragiša Terzić, predsednik Udruženja malinara “Vilamet”.

- Zaključak je da ovog voća neće biti dovoljno da podmiri potrebe svetskog tržišta i da će tražnja biti ogromna. Pitamo se onda zašto je otkupna cena sada toliko niska.

Terzić ističe da bi država trebalo da predupredi monopolski dogovor hladnjačara, koji su, po njegovim rečima, prošle godine u zajedničkom nastupu svesno oborili cenu maline. Iako su za ove tvrdnje proizvođači imali čvrste dokaze, ističe Terzić, Republička antimonopolska komisija ništa nije preduzela. Dodaje da ne zna kome je u interesu da Srbija ostane bez 150 miliona evra deviznog priliva, koliko ima od izvoza maline.

- U Arilju je pre par dana održan sastanak nedavno osnovane Asocijacije poljoprivrednika Srbije, sa koga smo Vladi i Ministarstvu poljoprivrede poslali dopis u kome zahtevamo da se što pre reše naši gorući problemi. Ukoliko do 25. juna ne budemo pozvani na razgovore, preduzećemo radikalnije mere. Razmišljamo i o blokadi svih magistralnih puteva u sedam regiona Srbije - upozorava Terzić.

Sa druge strane, Slobodan Žunić, predsdenik Udruženja hladnjačara Srbije, koje okuplja 34 firme koje se bave otkupom voća, kaže da ne postoji nikakav dogovor između njih o otkupnoj ceni maline. On navodi da je svaka firma samostalna i da sama odlučuje po kojoj će ceni i na koji način otkupljivati ovo voće.

- Cena zavisi od više faktora, pre svega od kvaliteta, regiona u kome se malinjaci nalaze, kao i od tražnje na svetskom tržištu - kazao nam je Žunić.

- Monopol na tržištu se ne može ostvariti sa 150 članova, koliko otprilike ima hladnjača u Srbiji. To nije poznato u ekonomskoj teoriji.

Malinjaci 12.000 hektara


Oko 12.000 hektara obradivog zemljišta u Srbiji nalazi se pod zasadima maline. Od toga je čak četvrtina u ariljskom kraju, gde postoji čak nekoliko desetina hladnjača. Prošlogodišnji rod maline bio je oko 60.000 tona, a većina roda završila je na trpezama zemalja članica Evropske unije.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik