Poljoprivreda - Srbija

Ne rizikujte s ranom setvom – upozoravaju stručnjaci

Ratari se uveliko pripremaju za izlazak na njive, ali da li u prolećnu setvu treba krenuti ranije, komentarisali su za „Agroklub” stručnjaci iz Srbije, BiH, i Hrvatske.

Kako je istraživao taj regionalni portal specijalizovan za poljoprivredu, poslednjih nekoliko godina veliki broj ratara, posebno ozbiljnijih proizvođača, seme kupuje još u jesen jer žele da se osiguraju hibridima i sortama koje su njima zanimljive.

Diplomirani inženjer agronomije  Siniša Hrgović istakao je da će ovogodišnja setva sigurno krenuti nešto ranije jer se rok zbog klimatskih promena svake godine sve više spušta. Kaže da gledajući fiziološke potrebe biljke, ako je temperatura tla dovoljno visoka za setvu, već u martu možemo sejati i suncokret i kukuruz, a neki krenu i sa sojom.

– Ali taj rizik ne bih sebi priuštio jer kod soje ako se promeni situacija u tlu, dolazi do znatnog gubljenja energije klijanja i kompletan usev može da propadne – napomenuo je ovaju stručnjak dodajući da poslednjih nekoliko godina u Hrvatskoj dolazilo do pojave hladnog udara u aprilu pa temperatura bude značajno niža od prosečne, ispod pet ili šest stepeni Celzijusa. Kako je rekao, postoje hibridi tolerantni na nešto niže temperature, ali ulaziti u setvu kukuruza sredinom marta u značajnom procentu predstavlja veliki rizik.  

 O situaciji u Srbiji za taj portal govorio je dr Goran Bekavac s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

On smatra su proizvođači, ne samo u regionu, nego u celoj Evropi pažljivo osluškivali eho tržišta tako da su iz iskustva prošlogodišnje loše žetve seme nabavili još u decembru, januaru.

– Nekada bi ratari zakačili sejačicu za traktor, krenuli na svoju njivu, svratili u poljoprivrednu apoteku, kupili seme i otišli da seju. Odavno više nije tako jer se i sama meteorološka situacija promenila. Setva mora ranije da se  planira, više nije važno samo posejati nego i što će se posijati – komentirisao je Bekavac dodajući da se kreiranjem novih hibrida poljoprivreda transformiše od pasivne u dinamičnu industrijsku granu. Kao najveći trošak prolećne setve u Srbiji on vidi trošak suzbijanja glodara na poljima.

– Jedan kolega mi je rekao da će troškovi za suzbijanje glodara biti veći nego troškovi za seme. Isti problem je u celom regionu – rekao je Bekavac i naglasio da je više razloga za ovu pojavu. Jedan od njih je odsustvo predatora koji drže nivo poljskih miševa na razumnom nivou. Suve i tople zime vidi kao glavni razlog te pojave.  

– Kada je zima vlažna i imate puno prizemne vlage, glodari često obolevaju  od raznih bolesti pa se i na taj način smanjuje njihova brojnost. To je nažalost izostalo poslednjih nekoliko godina– rekao je Bekavac. On takođe ne bi preporučio da se u setvu ide pre aprila. Kako je naglasio, i dalje insistiramo na rokovima od prve nedelje u aprilu do 20. aprila, a što se zasniva na višegodišnjim podacima.

I u Bosni i Hercegovini ne očekuju veće poremećaje kada je reč o nabavci semena za prolećne kulture, rekao je za taj portal profesor dr Hamdija Čivić, s Poljoprivredno-prehrambenog fakulteta u Sarajevu. Troškovi bi, pak, mogli da budu niži u odnosu na prethodne, krizne godine. Prema računici Čivića, troškovi setve kukuruza po hektaru u BiH iznosiće oko 750 do 1.000 evra u zavisnosti od područja uzgoja, a ako se dodaju i troškovi berbe onda će biti više od 1.000 evra.