Poljoprivreda - Srbija

Nikad ranija žetva pšenice, kukuruz u dobroj kondiciji

Ne pamte južnobanatski ratari da je žetva počela ovako rano. Kažu ne bi ni to bio problem da čitav period, od setve do ulaska kombajna u njive, ne obiluje nepovoljnim okolnostima, od klimatskih do tržišnih.

„Nije bilo šta da se čeka, pa su kombajni ušli u oranice već polovinom juna, najranije do sada. Vrućine su uticale na ubrzani proces zrenja, pa je prinos jedva prosečan, oko pet tona po hektaru, na nekim parcelama i do četiri tone, a znalo je da bude godina kada smo ubirali i sedam tona. Ima i mnogo presušenog žita, sa manjim klasom. Tome su kumovale visoke temperature. Kad je trebalo da bude kiše, bila je maltene suša, a i usev je sazreo mnogo ranije. Nije pomoglo što smo poštovali kalendar radova, prihrane i zaštite od bolesti. I tu su vremenske neprilike, nedostatak vlage kad je potrebna, a posle i visoke temperature, uradili smo svoje pa je potrošeno za trećinu više materijala, a to poskupljuje proizvodnju”, kaže za „Politiku” Živa Radujev iz Janošika, koji pšenicu skida sa oko 30 hektara, što svoje, što zakupljene zemlje u ataru opštine Alibunar.

Međutim, vremenski uslovi neće nauditi prihodima ratara kao kretanja na tržištu žitarica, smatraju ovdašnji proizvođači. Očekivana cena nove pšenice, od 24 dinara, neće doneti zaradu, naročito kada se odbije zakup od oko 800 evra, koliko mora da se plati po hektaru, i troškovi proizvodnje, koji se kreću oko 150.000 dinara.

„Nemamo čemu da se nadamo i samo da ne bude još gore. Nama su ovde potrebni prinosi od bar šest tona da bismo bili na nuli. U takvoj situaciji profitiraju pre svega otkupljivači i izvoznici, iako moram da kažem da je država za sada ispunila dogovor u vezi sa subvencijama od 18.000 po hektaru i da je ispoštovan povraćaj goriva do 100 litara po hektaru prijavljene površine. Međutim, niko ne spominje dogovorenu isplatu subvencija za sertifikovano seme u iznosu od 17.000 dinara po hektaru, a ne bi valjalo da se nastavi sa uredbama i zabranom izvoza, što znamo kako je poremetilo tržište prošle sezone”, objašnjava ovaj južnobanatski ratar.

Kukuruz, kralj polja, u četiri opštine regiona zauzima 65.100 hektara i po navodima stručnjaka za sada je u dobroj kondiciji, mada je na početku bilo lošije nicanje zbog slabe vlage u zemljištu. Trenutnoj relativno dobroj slici na njivama doprinelo je i što je kiša stigla u pravi čas, ali i činjenica da su nedavne nepogode sa gradom zaobišle polja pod kukuruzom u ovom kraju. Ipak proizvođači napominju da mu je u narednom periodu potrebna kiša, bar 30 litara po kvadratnom metru, što bi garantovalo solidan rod.

Poljoprivrednici se i tu pribojavaju suše, koja već godinama unazad prati proizvodnju. Ukoliko padavina ne bude u optimalnom roku i tu će, kažu, ubrati gubitke. Za sada, dodaju, izgleda da će i za kukuruz ovo biti prosečna godina. Ali daleko je skidanje useva, pa to važi samo pod uslovom da ne bude neke katastrofalne suše u daljim fazama vegetacije i zrenja.