Novi rekord u izvozu kukuruza

Bez autora

May 03 2010

Srbija bi u ovoj godini, prema procenama, trebalo da izveze više od dva miliona tona kukuruza i zauzme šesto mesto na listi svetskih izvoznika te žitarice. SAD učestvuju sa više od 56 odsto u svetskom izvozu kukuruza. Srbija je prošle godine postigla prethodni rekord u izvozu kukuruza, kada je na strana tržišta plasirala oko 1,8 miliona tona te žitarice. Kukuruz je lane bio na prvom mestu među 100 izvoznih proizvoda ukupne robne privrede Srbije. Osnovni razlog za veću setvu kukuruza ove godine - na površini od 1,3 do 1,4 miliona hektara, nije bila potreba za stočnom hranom, već upravo mogućnost izvoza. Kada je reč o pšenici, situacija sa tom žitaricom je bila dosta turbulentna u prethodne dve do tri godine, jer je pad cena na svetskom tržištu, uslovljen popunjenošću svetskih rezervi pšenice i većom ponudom od tražnje, uticao i na kretanje cena i na domaćem tržištu. Jesenas je zasejana izuzetno skromna površina pod pšenicom, nešto više od 484.800 hektara.

Novi rekord u izvozu kukuruza Srbija bi u ovoj godini, prema procenama, trebalo da izveze više od dva miliona tona kukuruza i zauzme šesto mesto na listi svetskih izvoznika te žitarice, izjavio je Tanjugu saradnik u Centru za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije (PKS) Vojislav Stanković, napomenuvši da SAD učestvuju sa više od 56 odsto u svetskom izvozu kukuruza.

Srbija je prošle godine postigla prethodni rekord u izvozu kukuruza, kada je na strana tržišta plasirala oko 1,8 miliona tona te žitarice, podsetio je Stanković, dodajući da je kukuruz lane bio na prvom mestu među 100 izvoznih proizvoda ukupne robne privrede Srbije.

On je naveo da osnovni razlog za veću setvu kukuruza ove godine - na površini od 1,3 do 1,4 miliona hektara, nije bila potreba za stočnom hranom, već upravo mogućnost izvoza.

Kada je reč o pšenici, Stanković je dodao da je situacija sa tom žitaricom "bila dosta turbulentna u prethodne dve do tri godine", jer je pad cena na svetskom tržištu, uslovljen popunjenošću svetskih rezervi pšenice i većom ponudom od tražnje, uticao i na kretanje cena i na domaćem tržištu.

Jesenas je zasejana "izuzetno skromna" površina pod pšenicom, nešto više od 484.800 hektara, naveo je Stanković.

On je ocenio da su "uz izuzetno visoke troškove setve, što je već postalo tradicionalno u Srbiji, farmeri bili destimulisani za setvu većih površina pod pšenicom".

"Dobri poznavaoci se ne sećaju da je na ovom prostoru zasejano toliko malo površina pod pšenicom", kazao je Stanković i dodao da su prolećne kiše, poplave i podzemne vode u značajnoj meri redukovale te površine u centralnoj Srbiji.

"Tu procene još ne postoje, ali će verovatno u dobroj meri i te skromne površine biti smanjene, tako da će žetvene površine biti nešto manje od uobičajenih", naveo je on.

Stanković kaže da su, međutim, klimatski uslovi u regionima i područjima pod pšenicom gde nije bilo poplava, podzemnih voda i klizišta, izuzetno dobri, pa će farmeri koji su primenili punu agrotehniku i prihranjivali pšenicu dva puta, ostvariti izuzetno dobre prinose.

"To nam daje optimizam da će, u neku ruku, Srbija imati samodovoljnost u pšenici, pa čak raspolagati i sa manjim količinama za izvoz", kazao je Stanković.