Poljoprivreda - Srbija

Otkup crvenog ploda povoljniji, ali proizvođači kažu i troškovi su veći

Stručnjaci za agroekonomiju smatraju da su proizvođači ovog voća u značajno boljem položaju nego lane kada su dobijali uglavnom od 40 do 50 dinara. Ipak, višnjari nisu zadovoljni, jer su troškovi proizvodnje poskupeli, posebno hemikalije i preparati za zaštitu, kao i berači.

Proizvođač oblačinske višnje iz Vlasotinaca Dušan Stojanović, kaže da oni nemaju direktan kontakt sa izvoznicima i da su najveći problem nakupci koji obaraju cenu.

- Kvalitet je dobar, rod je bolji i ima ga više nego prethodnih četiri-pet godina - ističe za "Novosti" Stojanović. - Trenutno u Vlasotincu otkupljuju za 70 dinara, a u leskovačkom kraju za 80, ali morate sami da organizujete prevoz za tih 10 dinara više. Koliko su troškovi proizvodnje porasli realna cena bi trebalo da bude preko 80 dinara da bi se isplatilo.

Za maloprodaju, kako dodaje, višnja košta 130 dinara, ali tu može da se plasira samo manji deo roda. On ukazuje i da kada se sagledaju svi troškovi proizvodnje, počev od jeseni i đubrenja, pa do ručne berbe, onda je teško naći računicu uz ovogodišnju otkupnu cenu, iako je viša nego lanjska. Dnevnica berača je 3.000 dinara, ali ne rade u kontinuitetu, imaju veliku pauzu da ne bi brali po suncu. Poseban problem je što radnike veoma teško naći.

Višnja mora da se obere i do sledećeg vikenda sve će biti završeno.

- Mi smo prinuđeni da je prodamo po ceni koja se nudi - kaže Stojanović. - Ja imam oko 1.300 kilograma višnje, i za to ne mogu da zaradim više od 60.000 do 70.000 dinara.

On ima prvu klasu oblačinke, ali, kako ističe, to njemu ne donosi bolju zaradu, jer kada se višnja predaje tu se izmeša i prva i druga klasa i sve ide po istoj ceni. Proizvođači ukazuju na taj problem dugo. Višnjar iz Prokuplja kaže da je već godinama ista situacija i da niko ne zna kako se formira početna cena, niti kako se određuje kvalitet višnje, odnosno prva i druga klasa.

Voćar iz okoline Bačke Topole Nenad Bodolec ima mašinsko branje i kaže da je zbog toga u boljoj poziciji, jer su troškovi proizvođača koji plaćaju radnike da ručno beru mnogo veći. I on smatra da u odnosu na troškove proizvodnje koji su porasli, cena od 70 do 80 dinara nije povoljna.

- Ovde još nije počeo otkup, predajemo višnju krajem nedelje - kaže za naš list Bodolec. - Ali neću ni tada znati cenu, dok ne krene u izvoz, da bi se videlo za koliko izvoznik može da plasira višnju na inostrano tržište. Prošle godine mi je jedan deo bio isplaćen za mesec dana, a ostalo za tri meseca i to mi nije problem.

On kaže da bolju cenu može da postigne ako sačeka da izvoznik proda voće. Tako je lane za višnju dobio 57 dinara, što je, kako ističe, u odnosu na ostale otkupljivače, koji su uglavnom nudili od 40 do 50 dinara, bilo prilično dobro.

Direktor Instituta za agroekonomiju, profesor Zoran Rajić, ocenjuje da su višnjari u poređenju sa proizvođačima malina i borovnica u boljem položaju ove godine.

- S obzirom na to da smo prodali zalihe višnje od prošle godine na vreme, velika je potražnja, dobar je kvalitet roda i ide se ove godine sa cenom za prvu klasu negde oko 70 dinara - kaže Rajić. - Očekuje se i nešto veća cena, nekih desetak odsto bi moglo da ide gore.

Govoreći o višnji za industriju, on navodi da je tu najveća razlika u odnosu na prošlu godinu. Lane su proizvođači maksimalno dobijali 30 dinara, a ove godine se očekuje oko 50. On ukazuje da moramo da vodimo računa o konkurenciji. Tu navodi primer Turske, koja, kako kaže, takođe ima dobar rod višnje, ali i niže cene od Srbije.

Odustaju od voćarstva

Mnogi višnjari nisu uspevali da se izbore sa neizvesnom situacijom na tržištu i pokriju uložena sredstva u proizvodnju. Takva je situcija i sa Dragomirom Tulovićem iz Gornjeg Milanovca.

- Bilo je loše i prestao sam da se bavim voćarstvom prošle godine, svu sam višnju povadio - kaže Tulović. - To su isto uradile i mnoge moje kolege.