Papiri zatrpali ratare

Bez autora
Jun 10 2010

Najuspešnija privredna grana, koja jedina ostvaruje suficit u izvozu, je poljoprivreda. Država subvencijama pokušava dodatno da podstakne proizvodnju, a poljoprivrednici do novih obradivih površina mogu da dođu zakupom državne zemlje. Vojvođanski ratari kažu da im podsticaji dosta znače, ali da im prikupljanje brojnih papira zadaje probleme. Uz to, mali proizvođači ne mogu da se nadmeću sa velikima kako bi došli do novih oranica. Ratari se obično žale na niske otkupne cene, skupo seme, đubrivo i gorivo. Ipak, oni koji se ozbiljno bave proizvodnjom kažu, da se od poljoprivrede može lepo živeti. Potrebno je, naravno, da imate novac za kupovinu ili zakup zemlje i da pronađete površine na kojima biste proizvodili pšenicu, kukuruz ili ječam. U nedostatku rešenja, poljoprivrednici mogu da zakupe i državnu zemlju, ali je problem, kažu vojvođanski ratari, to što često veliki proizvođači za hektar zemlje izlicitiraju i po nekoliko desetina hiljada dinara, pa mali ne mogu sa njima da se takmiče.

Papiri zatrpali ratarePoljoprivreda kao najuspešnija privredna grana Srbije, ostvaruje suficit u izvozu.

Iako država subvencijama pokušava dodatno da podstakne proizvodnju, ratarima probleme zadaje obimna dokumentacija kako bi ostvarili pravo na subvenciju.

Najuspešnija privredna grana, koja jedina ostvaruje suficit u izvozu, je poljoprivreda. Država subvencijama pokušava dodatno da podstakne proizvodnju, a poljoprivrednici do novih obradivih površina mogu da dođu zakupom državne zemlje.

Vojvođanski ratari kažu da im podsticaji dosta znače, ali da im prikupljanje brojnih papira zadaje probleme. Uz to, mali proizvođači ne mogu da se nadmeću sa velikima kako bi došli do novih oranica.

Ratari se obično žale na niske otkupne cene, skupo seme, đubrivo i gorivo. Ipak, oni koji se ozbiljno bave proizvodnjom kažu, da se od poljoprivrede može lepo živeti.

Potrebno je, naravno, da imate novac za kupovinu ili zakup zemlje i da pronađete površine na kojima biste proizvodili pšenicu, kukuruz ili ječam.

"Ja sam u nekom periodu ušao u poljoprivredu kada je bio poslednji momenat da se uđe. Za proširenje mi fali još zemljišta. Kada bi u ovom trenutku ušao neko novi, teško bi došao do obradivih površina", rekao je Negoslav Padejski, koji obrađuje 220 hektara u Perlezu.

U nedostatku rešenja, poljoprivrednici mogu da zakupe i državnu zemlju, ali je problem, kažu vojvođanski ratari, to što često veliki proizvođači za hektar zemlje izlicitiraju i po nekoliko desetina hiljada dinara, pa mali ne mogu sa njima da se takmiče.

A dok je to tako, proizvođači koriste druge podsticaje države. Ove godine to je 14.000 dinara po hektaru i pravo na vraćanje 30 do 40 odsto uloženog novca u mehanizaciju ili objekte.

"Uvek je potrebno više i ako date više opet je nedovoljno. Ali, mislim da je u ovoj godini kakvu imamo, zadovoljavajuće za poljoprivredne proizvođače. Bitan je momenat kad dobiju sredstva, a to je pre žetve i dok je žetva", rekao je pomoćnik ministra poljoprivrede Slobodan Teofanov.

Poljoprivrednici kažu da im novac koji dobijaju od države dosta znači, ali se svi žale na komplikovanu proceduru. Najviše problema im zadaje prikupljanje obimne dokumentacije kako bi ostvarili pravo na subvenciju.

"Nisam imao problema oko traktora. Imam problema sa kabinom, koju sam kupio naknadno. Sad mi traže garantni list, firma koja proizvodi kabine ne daje garancije i ja sam sad u situaciji da ne znam šta ću da radim", naveo je Goran Todić, koji u Stajićevu obrađuje 20 hektara zemlje.

Prikupljanje papira je neizbežno, jer se samo tako može opravdati korišćenje sredstava iz budžeta, kažu u Ministarstvu. A o svemu što je potrebno da bi ostvarili pravo na subvencije, poljopirvrednici za početak mogu da se posavetuju u lokalnim stručnim službama.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik