Poljoprivreda - Srbija

Poljoprivrednici ne osiguravaju rod i useve

U poslednjem naletu ledenica iz oblaka, osakaćeni su usevi, voćnjaci i povrtnjaci. Svega 15 odsto obradivih površina na teritoriji naše zemlje pokriveno je polisom osiguranja, što je, prema rečima stručnjaka, premali procenat naspram ogromnog potencijala koji imamo.

U nekim delovima Srbije, šteta na kukuruzu dostiže i 70 odsto. Breskva, jabuka, kruška, dunja i druge krupnije vrste voća, stradali su pod naletom olujnog vetra praćenim gradom i jakom kišom. Usevi i voće, po pravilu su prvi na udaru vremenskih neprilika, a čak ni ta činjenica ne podstiče proizvođače da izdvoje novac, kojim bi zaštitili trud i rad. Štete su oromne, a mogle bi da se naplate. Prema rečima Zorana Ćirića iz Udruženja osiguravača Srbije, broj polisa raste, ali ne tempom kojim bi bili zadovoljni osiguravači, država i sami poljoporivrednici. Procenat od oko 15 odsto osiguranog zemljišta od ukupne obradive površine kojom raspolažemo, je premali za državu, imajući u vidu da se BDP pravi na osnovu poljoprivredne proizvodnje.

- Posle svake oluje, poljoprivrednici traže od države nadoknadu, što je pogrešan pristup - kaže nam Ćirić. - Nijedna zemlja u svetu nema taj zadatak, osim da pomogne humanitarno kada su štete katastrofalne. Proizvođači moraju da shvate da se klima menja i da godišnje šteta bude veća između 15 i 20 odsto. Superćelijske oluje, koje su sve prisutnije i na ovim prostorima, nanose gubitke za rod, korov i celokupno zemljište, kojem treba mnogo vremena da se oporavi da bi usevi na njemu uspeli.

Prema rečima našeg sagovornika, nevremena su sve češća. Mantra seljaka da ako se lane dogodila šeta, neće i ove godine, pada u vodu sa svakom ledenicom veličine oraha, koja pogodi tlo.Jutarnji mrazevi u maju su uobičajeni i samo jedna noć dovoljna je da smanji rod.

- Zadatak svih nas je da edukujemo poljoprivrednike. Oni moraju da shvate da samo polisa štiti i nadoknađuje. U državama Evropske unije zaštićeno je i do 70 odsto plodonosnog zemljišta, u Australiji taj procenat dostiže čak 92 odsto. Jasno je koliko smo daleko od tih zemalja - napominje Ćirić.

Agroekonomista Žarko Galetin saglasan je da poslednja dešavanja sa vremenskim uslovima moraju da navedu na razmišljanje proizvođače.

- Veoma je mala zainteresovanost - potvrđuje Galetin. - Poljoprivredni proizvođači ne shvataju da je to investicija u sigurnost prihoda, a ne trošak. Zbog ekstremnih nepogoda poslednjih nekoliko godina, osiguravajuća društva su podigla visine premija. Njihovi kriterijumi su strogi, ali nude transparentan i brz sistem kojim se minimalizuje loša procena štete.

Inače, i ove godine država je kroz subvencije podržala poljoprivrednike da zaštite svoje useve. Za osiguranje ratarskih kultura daje se 100.000 dinara, za povrće 500.000 dinara, a za osiguranje voća, vinove loze i hmelja - 1.000.000 dinara. Subvencija za rasadnike iznosi 500.000 dinara, a za zaštitu životinja 2.000.000 dinara.

Osnovna polisa

U većem procentu se za osiguranje odlučuju pravna lica, ali oni obrađuju manje obradivih površina. Oko 90 odsto onih koji osiguravaju svoje useve, to rade osnovnom polisom osiguranja, koja štiti od rizika požara, udara groma i grada. Oluje, koje su sve veći problem ili prolećni mraz, koji je postao redovna pojava usled klimatskih promena, su dopunski rizici, ali se mali broj poljoprivrednika odlučuje za to osiguranje.