Poljoprivreda - Srbija

Poranila berba borovnica u Šumadiji

Proleće je donelo uslove u kojima je vegetacija poranila pa su i sami plodovi brže sazreli. U plantažama Miroslava Nikolića koji primenjuje najsavremenije tehnologije u voćnjacima plodovi dobro napreduju, a ovo gazdinstvo planira uskoro, pored Evrope i Bliskog istoka i širenje na kinesko tržište.

Plantaže borovnica kod Miroslava Nikolića u selu Balosave kod Knića ove godine su poranile skoro tri nedelje sa plodovima. Intenzivni zasadi već petu godinu daju pun rod a ove godine Miroslav očekuje prinos od preko 17 tona po hektaru borovnice prve klase.

"Borovnica koja se bere u ovom trenutku ima cenu koja se kreće od pet evra pa na gore, naravno to sve zavisi od kalibra, pakovanja i niz stvari koje se računaju u samu cenu. Ono što je važno da kažem jeste to da, s obzirom na poskupljenje samog repro materijala i cene koštanja berbe, negde oko dva evra po kilogramu košta sama proizvodnja ako prelazimo preko 80 % prve klase, što nam je i cilj. Pošto smo ranije krenuli sa berbom mi očekujemo da tamo kada Španija završava sa svojim udelom, gde nam značajno utiče na tržište, a Poljska će recimo da kasni, da ćemo mi dobiti prostor i da ćemo ići na gore pa očekujem cenu i koja je viša od šest evra", rekao je Nikolić.

Voćnjaci jabuke takođe dobro napreduju, nalaze se u 12 godini a u poslednjih pet sezona prinosi se kreću između 70 i 90 tona i to prve klase. Miroslav Nikolić ističe i to koliko je značajno slušati struku prilikom odabira sorti i parcela i čuvati plodove nakon berbe u hladnjačama kako bi dostigli bolju cenu.

"Što se tiče samih zasada jabuke profesor Štampar je u više navrata na našim savetovanjima i predavanjima ukazivao na to da je nekih minimum 60 tona prve klase jabuke po hektari potrebno da bismo se zvali voćari i da bi mogli da ostanemo na nogama. Sam zasada mora da sadrži dobar odabir sorte, negu, sisteme za navodnjavanje i prihranu, protivgradne mreže i svu opremu koja sve to prati, a to je do onoga ko ima mogućnosti a sada su mnogo šire mogućnosti i to ne samo kroz udruživanja već i kroz razne programe, IPARD fondove, da se izgradi mesto za prihvatanje voća kako bismo ga sačuvali neko vreme a onda i bolje unovčili", objasnio je Nikolić.

Miroslav je 2016. godine posetio Kinu i to svetski simpozijum posvećen proizvodnji jabuke. Iako još uvek nije krenuo sa izvozom u Kinu sa tog događaja nosi značajno iskustvo kako plasirati voće na tako daleka tržišta.

"Što se nekog mog viđenja tiče mislim da je jabuka nešto što bi prvo moglo da se šalje iz Srbije za početak, pa onda svo ostalo voće, naravno uz primenu najsavremenijih tehnologija. Koliko sam čitao tu će biti i suvog i svežeg voća koji će se plasirati tako da je prostor ogroman. Za nas kao voćare plasman naše jabuke, konkretno na evropsko tržište Holandije, Nemačke, Engleske, je bio jedan ogroman izazov i jedan test i zbog toga sam siguran da to srpski voćari i srpska struka mogu da ispune", napomenuo je Nikolić.

Ulaganje u savremene tehnologije proizvodnje dovodi i do povećanja prinosa prve klase voća. Zbog toga se voće Miroslava Nikolića nalazi na policama marketa širom sveta i to je put kako primenom znanja u praksi možemo postati konkurentni na svim tržištima.