Porodica Radman iz Obrovca, koja se više od 10 godina bavi povrtarstvom, na početku je povrće gajila u plastenicima manje površine, svega 150 kvadratnih metara, a kada se pokazalo da u tom poslu ima računice plasteničku proizvodnju su proširili na 4 hiljade kvadratnih metara. Zbog niskih cena i neobezbeđenog plasmana robe na tržištu, proizvođači povrća često loše prolaze ali ima i primera uspešnog poslovanja. Iako je proizvodnja povrća u zaštićenim prostorima isplativa, kod nas je malo zastupljena. U Srbiji se povrće gaji na oko 250 hiljada hektara a od toga proizvodnja u zaštićenom prostoru zastupljena je na svega 6 hiljada hektara. Da bi se postigao pun ekonomski efekat, naši domaćini vode računa da plastenici nikada ne budu prazni.
Porodica Radman iz Obrovca, koja se više od 10 godina bavi povrtarstvom, na početku je povrće gajila u plastenicima manje površine, svega 150 kvadratnih metara, a kada se pokazalo da u tom poslu ima računice plasteničku proizvodnju su proširili na 4 hiljade kvadratnih metara.
Zbog niskih cena i neobezbeđenog plasmana robe na tržištu, proizvođači povrća često loše prolaze ali ima i primera uspešnog poslovanja.
Iako je proizvodnja povrća u zaštićenim prostorima isplativa, kod nas je malo zastupljena.
U Srbiji se povrće gaji na oko 250 hiljada hektara a od toga proizvodnja u zaštićenom prostoru zastupljena je na svega 6 hiljada hektara.
Da bi se postigao pun ekonomski efekat, naši domaćini vode računa da plastenici nikada ne budu prazni.
Da bi se unapredilo povrtarstvo u Vojvodini, naš domaćin Bojan Radman kaže da je za tako nešto potrebna veća subvencija države jer su jako skupi inputi za proizvodnju.
Postojanje povoljnih kredita za opremanje savremenih objekata Radmanovi podržavaju jer je mali broj povrtara koji opremu mogu da nabavi za gotovinu.