Poljoprivreda - Srbija

Rekordna godina za "plavo zlato"

Uprkos teškoj sezoni i reklamacijama kupaca, pa čak i vraćanja kamiona, van Srbije izašlo je oko 6.000 tona ovog bobičastog voća. Rekord je prošle sezone oboren, međutim, ni proizvođači ni trgovci ne misle da je pred borovnicama svetla budućnost.

Da se borovnica polako penje na lestvici izvoznih aduta naše zemlje, mogao bi da posvedoči statistički podatak da je tokom 2022. godine izvezeno oko 5.000 tona. Godinu dana kasnije, jedna tona više otputovala je na druga tržišta. Stručnjaci kažu da postoji tendencija rasta.

- Srbija gubi pozicije kod nekih proizvoda kod kojih nismo bili uvozno zavisni, što je neprimerena situacija shodno potencijalima naše privrede - smatra agroekonomista Žarko Galetin. - Malina je na svetskom tržištu prepoznata, ali ekspanziju doživljava borovnica, i ona bi mogla u nekom srednjoročnom periodu da postane jedan od izvoznih aduta.

Prema predviđanjima našeg sagovornika, borovnica verovatno neće biti na istom finansijskom nivou kao malina, niti će odmah spasiti spoljnotrgovinski bilans, ali će svakako pospešiti rezultat.

Ovakav optimizam ne vlada među onima bez kojih borovnice ne bi ni bilo. Kako kaže proizvođač Lazar Milovanović iz Kragujevca, prinos u 2023. na njegovom imanju bio je solidan, ali zarada nije sjajna. Od pet tona ovog voća, 1.000 kilograma prodao je hladnjačarima, još toliko prodaje po porudžbini za 600 dinara po kilogramu, a ostatak se nalazi u njegovoj hladnjači.

- Otkupna cena spušta se iz nedelje u nedelju. Lane smo počeli sa šest evra po kilogramu, što je realno, pa smo na svakih nedelju dana snižavali da bismo stigli do tri evra. Ne isplati se po toj ceni brati borovnice, jer berači neće da rade za manje od evro i po po satu - iskren je Milovanović.

Predviđanja za sezonu pred nama su nezahvalna. Prema rečima borovničara, sve zavisi od vremenskih uslova. Trenutne temperature ne idu naruku, jer pupoljci mogu da se otvore, pa rani mraz sve da uništi.

Trgovac Janko Jeftić kaže da srpska borovnica zauzima mali deo tržišta u prozoru između Španije i Poljske, ali da se on sve više zatvara. Rusija više nije predmet interesovanja, jer Gruzija sa svojim proizvodima stiže nedelju dana pre Srbije i zauzima joj mesto. Evropsko tlo i dalje ima potrošnju, ali lakše je bilo borovnicu prodati u doba "korone" nego sada.

- Da postoji zadovoljstvo otkupnom cenom, ne bi sve više zasada bilo oglašeno za prodaju - otvoren je Jeftić. - Počne se sa 800 dinara po kilogramu, završi sa ispod 300. Osim toga, izvoznici su nezadovoljni, jer se kvalitet voća izgubio. Malo ko je zaradio prošle godine. Ja sam imao vrhunsku robu, a ipak su mi je reklamirali. Znam da je od različitih proizvođača desetak kamiona bilo vraćeno.

Velika je konkurencija u Evropi kada je reč o gajenju borovnica. Kako kaže Jeftić, zasadi u Srbiji su takvi da zahtevaju uvek veliko ulaganje. Mali broj proizvođača na kraju bude na nuli, a kada se bude smanjila ponuda, tek tada će onima koji ostanu biti bolje.

Cena nauštrb kvaliteta

Prema rečima trgovca borovnicama Janka Jeftića, prohtevi supermarketa su sve veći. Kvalitet je teško zadovoljiti jer traže isporuku ovog bobičastog voća tokom cele godine. Nema mnogo firmi koje to mogu, i nisu pouzdani. Tako se dogodi da cenu spuste nauštrb kvaliteta.