Poljoprivreda - Srbija

Resorno ministarstvo novčano podstiče razvoj voćarstva

S obzirom na skromne površine,  nedogovarajuću strukturu vrsta koje gaje i nezavidno stanje mnogih zasada, poljoprivrednici u Podrinju bi, i zbog ekonomskih razloga, zančajno mogli da unaprede voćarsku delatnost koristeći podsticaje resornog ministarstva.

Stručnjak za voćarstvo i vinogradarstvo u lozničkom Zavodu za poljoprivredu Zlatica Krsmanović rekla je danas za Tanjug da je ova godina za voćare na području Loznice, Krupnja, Ljubovije i Malog Zvornika bila izrazito nepovoljna za proizvodnju voća.

U tom delu Podrinja, podsetila je ona, pojedine voćne vrste nisu ni ponele rod zbog nepovoljnih vremenskih prilika, u periodu cvetanja i oprašivanja, tako da je izostala pravilna oplodnja, dok je, zbog neodgovarjuće nege, u nekim voćnim zasadima rod bio skroman.

Na prostoru četiri lokalne samouprave u Podrinju, koje svojim delovanjem obuhvata Zavod, u strukturi gajenih vrsta voća, najviše površina, 4 354 hektara, izdvojeno je za šljivu koja je donela rod samo u manjem broju zasada, rekla je Krsmanović.

Prema njenim rečima, proizvođači voća bi u tom delu Podrinja, zahvaljujući podsticajima Ministarstva poljoprivrede,  značajno mogli da unaprede proizvodnju. Pritom, treba imati u vidu da je jesen najpogodnija za zasnivanje novih zasada budući da sadnja u proleće daje skromnije rezultate jer je biljka tada već učvršćena i uz klimatske pogodnosti počinje vegetaciju, ukazala je Krsmanović.

Ona je naglasila i da sadnju i zasnivanje zasada treba obavljati planski uz prethodno dobru i pravilnu pripremu zemljišta i sadnog materijala, kao i analizu zemljišta koja je veoma važna, kako za meliorativno  đubrenje tako i za dalju ishranu biljaka.  Posebno je važan izbor ne samo voćne vrste i sorte nego i kvalitetnog sadnog materijala koji treba da potiče iz rasadnika u kojima se redovno obavlja nadzor zadravstvenog stanja biljaka, ukazala je Krsmanović.

Prema njenim rečima, na području delovanja lozničkog Zavoda, nema dovoljno kruške, dunje, breskve, nektarine, pa ni jabuke ni šljive, čak ni za lokalne potrebe. S obzirom na podsticajna, namenska sredstva koje resorno ministarstvo izdvaja već nekioliko godina, što će, prema planovima, biti  i nastavljeno, proizvođači imaju značajne pogodnosti za podizanje voćnjaka. Na taj način voćari mogu da obezbede kvalitetan sadni materijal i da zasade podignu primenjujući najnovije tehnologije gajenja i uz primenjivanje svih potrebnih agrotehničkih mera rekla je Krsmanović.

Ona je uočila da se u delu Podrinja povećavaju zasadi maline, a tendenciju daljeg povećanja zasada tog voća objasnila je činjenicom da je to jedina voćna vrsta koja ima organizovan i siguran otkup. Suprotan je primer kupine čija se proizvodnja smanjuje, zbog krčenja zasada i sušenja biljaka, usled izostajanja ili neodgovarajućih agrotehničkih mera, što se nije dešavalo ranije, dok je njena otkupna  cena ekonomski opravdavala proizvodnju objasnila je Krsmanović.