Osim na oko 10 odsto površina u višim predelima, žetva pšenice je završena. Iza nas je prosečna godina, a sa oko 550.000 hektara njiva skinućemo u proseku oko pet tona zrna po hektaru.
Trenutna otkupna cena od oko 20 dinara bez PDV-a neće pokriti troškove proizvodnje svima. Prinose niže od proseka mogu da očekuju oni koji su štedeći sejali nedeklarisano seme, a takvih je više od 60 odsto.
Računica Zadružnog saveza Vojvodine o proizvođačkoj ceni pšenice od oko 29 dinara po kilogramu zvuči gotovo nedostižno.
Pšenica roda 2024. godine trenutno se ceni na oko 20 dinara po kilogramu bez PDV-a. Stručnjaci smatraju da će na tu cenu doći i neki dinar preko, a koliko tačno, kažu, zavisiće od cene po kojoj pšenicu izvezemo.
Budući da su prinosi varirali od tri do oko sedam tona po hektaru, mnogi će ostati bez zarade. Niže prinose dobili su oni koji nisu primenili sve agrotehničke mere odnosno oni koji su sejali nedeklarisano seme tj. seme sa tavana.
"Poslednjih desetak godina imamo jedan jasan trend da se sve više i više povećava udeo tog nesertifikovanog ili semena sa tavana. Pre desetak godina je 60 odsto bio udeo sertifikovanog semena sada imamo obrnutu situaciju, tako da je udeo semena sa tavana čak iznad 60 odsto", kaže za RTS dr Milan Mirosavljević sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
To, napominje, pokazuje da poljoprivrednici traže način da uštede.
"Ovo je jedna od prvih ušteda, mada postavlja se pitanje da li je to baš ušteda, jer ipak govorimo o semenu koje nema svoju jasnu upotrebnu vrednost", istakao je dr Milan Mirosavljević.
Prema njegovoj proceni trećina poljoprivrednika opredeljuje se za semena domaćih proizvođača. Smatra da domaći naučnici imaju odgovor na klimatske promene.
Kaže da se na Institutu za ratarstvo i povrtartvo u Novom Sadu više od decenije radi na sortama koje na ovom podneblju mogu da odgovore najboljim prinosima uprkos sve većoj promenjivosti klime.