Ovogodišnja setva kukuruza u Srbiji, planirana na oko 1,3 miliona hektara, privodi se kraju. Zakašnjenje u setvi će imati određen uticaj na konačan prinos te kulture. Do ovakvog zakašnjenja, od najmanje dve nedelje, došlo je zbog čestih kiša u aprilu, tako da su mnogi poljoprivrednici bili prinuđeni da seju i u maju. Nažalost, imamo još neke površine pod vodom, tako da će se setva kukuruza obavljati i u drugoj polovini maja. U tom slučaju ratari moraju sejati rane hibride. To koliko će doći do umanjenja prinosa, pre svega zavisi od vremenskih uslova koji će vladati u narednom delu vegetacije, napominjući da "podbačaj u prinosu u sušnim godinama može biti 30, pa i više procenata u odnosu na redovnu setvu u prvoj dekadi aprila".
Ovogodišnja setva kukuruza u Srbiji, planirana na oko 1,3 miliona hektara, privodi se kraju, izjavio je Tanjugu upravnik Odeljenja za kukuruz pri novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Đorđe Jocković, napominjući da će zakašnjenje u setvi imati određen uticaj na konačan prinos te kulture.
"Do ovakvog zakašnjenja, od najmanje dve nedelje, došlo je zbog čestih kiša u aprilu, tako da su mnogi poljoprivrednici bili prinuđeni da seju i u maju", kazao je Jocković i dodao da "nažalost, imamo još neke površine pod vodom, tako da će se setva kukuruza obavljati i u drugoj polovini maja".
"U tom slučaju ratari moraju sejati rane hibride", dodao je on.
Jocković je kazao da to koliko će doći do umanjenja prinosa, pre svega zavisi od vremenskih uslova koji će vladati u narednom delu vegetacije, napominjući da "podbačaj u prinosu u sušnim godinama može biti 30, pa i više procenata u odnosu na redovnu setvu u prvoj dekadi aprila".
Jocković je, međutim, naglasio da ukoliko u julu i avgustu budu povoljne vremenske prilike i bude dovoljno padavina, to umanjenje useva ne mora biti značajno.
"Što se tiče useva koji su zasejani u prvoj dekadi aprila oni se sada nalaze u fazi 'pet do sedam listova'", napomenuo je Jocković, upozoravajući da je to poslednji momenat za upotrebu većine herbicida u borbi protiv korova.
"Najčešće greške u primeni herbicida upravo jesu u roku primene, odnosno njihovoj zakasneloj primeni i dozi", rekao je Jocković apelujući na zemljoradnike da pažljivo pročitaju uputstva za svaki herbicid i konsultuju se sa stručnjacima, kako ne bi došlo do neželjenih posledica.