Poljoprivreda - Srbija

Sezonski rast cena đubriva

U Srbiji su u toku pripreme poljoprivrednika za prihranu pšenice, a povećana tražnja uslovljava i rast cena. Po nedavnom svedočenju poljoprivrednika to donosi veće troškove i novi udar na budžete ratara u situaciji kada su cene žitarica već dugo niske. Zbog toga kalkulišu da li će deo đubriva plaćati u kešu (kada je cena niža) ili ga razmeniti sa robom. Konkretno, u odnosu na kraj godine, urea je poskupela s 390 na 430 do 450 evra po toni, a skok cena zabeležen je na celokupnom svetskom tržištu.

Prirodni gas tri puta je skuplji nego 2022. godine, pre rata u Ukrajini. To je razlog što su fabrike za proizvodnju mineralnih đubriva u EU smanjile ili obustavile proizvodnju, poput „SKW Piesteritz”, koji je najveći proizvođač amonijaka i uree u Nemačkoj.

Kako je juče preneo „Agroinfonet”, istovremeno uvoz đubriva iz Rusije raste i sada se 20 odsto tržišta mineralnih đubriva u EU snabdeva iz te zemlje.

– U Evropi su ova pomeranja u direktnoj vezi s gasnom krizom. Tamo je gas značajno skuplji nego u Rusiji, Americi i na Bliskom istoku i zbog toga redukuju proizvodnju. Mnoge njihove fabrike ili ne rade ili su smanjile proizvodnju. Te potrebe nadoknađuju uvozom đubriva iz Rusije, koji je porastao dva ili tri puta – objašnjava sagovornik „Politike” dobro upućen u dešavanja na tržištu đubriva. On dodaje da se ovo pre može smatrati porastom cena azotnih đubriva usled očekivanog rasta tražnje. Svakako, ne očekuju se drastične promene kao u toku pandemije.

Prema njegovim rečima, cena uree trenutno je u porastu na celokupnom svetskom tržištu, što se odražava i na Srbiju. Ali napominje da ovo nije situacija koju smo imali tokom pandemije korone kada je cena ove vrste đubriva dostigla 1.000 evra po toni. Trenutna cena je u blažem porastu, ali to se i ranije događalo. Već u februaru, martu može se dogoditi da dođe do pojeftinjenja. Kada je reč o prodaji u Srbiji, ne očekuje neke značajnije promene u odnosu na ranije godine. Potrošnja azotnih đubriva u poslednjih deset godina u našoj zemlji kreće se u rasponu od 400.000 do 550.000 tona.

– Primena azotnih đubriva traje do juna. Ne znam kakva će biti ova godina, ali verujem da će biti u ovom okviru. Treba reći i da je pad cena uree krajem prošle godine bio delom uslovljen i potrebama za likvidnošću pa su pred Novu godinu mnogi trgovci spuštali cenu da bi došli do novca – ističe naš sagovornik i dodaje da se situacija u našoj zemlji značajno razlikuje jer 95 odsto uree na tržištu dolazi iz Rusije gde je cena gasa stabilna.

Evropa u ovom sektoru gubi konkurentnost, zbog čega postoji inicijativa Udruženja fabrika đubriva da se uvede zaštitna taksa za ruska đubriva od 30 do 40 odsto ili 150 evra po toni. Ta inicijativa nije prošla u novembru 2024. Kako napominje, Evropska komisija se izjasnila da bi takva odluka ugrozila snabdevanje farmera i bila rizik za prehrambenu sigurnost. Međutim, proizvođači nisu odustali pa je ponovo početkom godine Poljska, udružena sa najvećim proizvođačima, zatražila isti tretman za rusko đubrivo uverena da će u prvih šest meseci predsedavanja Savetom EU uspeti da ostvari taj plan.

Naš sagovornik predviđa da bi u tom slučaju cene đubriva u EU automatski porasle za 10 do 20 odsto i bile skuplje nego u ostatku sveta, ali bi na taj način pokrenuli proizvodnju svojih fabrika.